Дође ми некако тетка, бар седмо колено (ваљда је неки мој чукундеда њен прадеда), иако је годину млађа. Отац јој је био директор у јачој текстилној фабрици, прави Лала (што је ретко, обично су директори били брђани), а мати Личанка, доста строга. Оваква мешавина није необична, знам неколико случајева, и обично се завршавају лоше (Драгана је изузетак, али њој је отац Личанин а мати Соса, можда то има везе).
Добро је изгледала, можда мало вишка ноге, те није баш могла да седи на каучу као остали, сметале дугачке кости. Или је кауч био низак.
Гризла је нокте увек, чим мало порасту. Не сећам се да их је икад имала довољно да излакира.
Били смо у истом разреду од ваљда четвртог (прво у VIII2, па онда у гимназији у IV5пп, осим првог гимназије, кад је била у оном женском одељењу). Дипломирала је економски, запослила се, удала за неког лика, Бркуљевића, с југа (не за Пишту, с којим се забављала у средњој), скоро да сам и заборавио да смо им били у сватовима, а онда ми је драга освежила памћење. Сетио сам се и где је било (у „Лали“), и где смо седели (негде на три четврт софре од младенаца), и да је у једном једином тренутку музика наишла са нечим што ме дигло (а и музиканте, видело се да су рокери који преко курца отаљавају посао), и да је био неки мај или јун. Не сећам се како смо отишли и вратили се, не верујем да сам возио јер мора да сам попио бар нешто, можда нас је ћале одвезао, није ваљда да смо се договорили и кад да дође да нас врати. Да из кафане зовем кући није било шансе, то није било гостима на располагању. Исто је могуће да смо се вратили пешке, тада нам шест ипо километара није било ништа. Друга ствар које се никако не сећам је година - могла је бити 1980. или 1984. или чак 1985. Нека од оних између сигурно није била, ал' не знам како то знам.
А онда није могла да затрудни, ваљда последица тих лудих година (можда побачај, непотврђено). Онда су обоје кренули да пију, много. Скрљала се у некој саобраћајци. Кад смо се последњи пут видели 2005. ишла је са штакама.
Кева је тада причала да је породица, с очеве стране, као уклета. Деда је имао четири сина, и кад је занемоћао, покушао је да се пресели код једног од синова, и одјебали су га сви, те је, вели она, клетва пала на њих. С друге стране, какав је то човек кад се тако замерио синовима? Не личи ми да су сва четворица злотвори а он једини ваља.
Полако је урмла у алкохолној коми. Родитељи одавно покојни, па је онај њен кренуо одмах да маневрише да не би њена сестра добила стан, како сам чуо од мојих кад смо се вратили. Стан је у Леснини, Дуца је живела у истом улазу, а Драгана и Лидија у следећем.