Пуна кућа. Ујутро био са Аћимом у ДЦ-99, радили фотке оном Мићи Русу пегавом. Отишао у Дом на пробу Паштаонди, да се договоримо, да снимамо филм о њима (а нису избачени?). Оргуљаш им је крвав тип, стално као жваће док свира. У паузи пробе препознам уводне акорде за "Једну жену"... уф кад би то одсвирали... Дом иначе има онај феноменални мирис јучерашњег дима, непоновљив ван оваквих места. Не пушим а ово ми баш годи. Заказали снимање за четвртак.
Поподне ево их тетка Теја са њенима. Од целе родбине не трпим једино њих (због тече, углавном, још је незаглављен) а сад како им стасавају ћерке строго их пазе од свега, нарочито ружних речи... м, да, обоје сте наставници. И онда се зезну па их доведу код нас да их кваримо. У сред тог џумбуса дође теча Кића са колегом да праве полицу да се у њу смести фото лабораторија а на њу телевизор, да не стоји више код мене. Поврх свега дође Џенк, а ове две само блену, једва прате шта нас двојица причамо, мало мало па нешто на енглеском, па нешто у неиспративим алузијама, ни нормални не би могли пола да прате. Но, они су се релативно брзо покупили, а он остао до 18:10 па нисам стигао да се обријем.
(... 81 реч...)
Купили смо карте - ко порани добија задњи ред - и отишли код Прлеског на баклаву и бозу. У "Војводини" се приказивао "Љубавни гласник", ваљда Кубриков, досадан и развучен и... ма ко би то пратио. (... 51 реч...)
Понедељак, 26. на мене ред да будем редар (не са Средљаком, непаран сам у дневнику, него са следећим). Креда табла сунђер. Болди, Ечи и Кид се договорили да свако донесе по нешто за ужину, испало је један јогурт, једна банана и кисели краставци.
(... 6 речи...) кад гране пролеће и буде могло бициклом. Па онда ће све бити лакше, кад све озелени.
У уторак (... 13 речи...) ЖГЉ је исправљао граматичке грешке у резолуцији педесет и тамо неке седнице цека, а ЛМЛ је јео чварке. У општинском комитету се љуте што не долазим на састанке (нађите неког здравијег), а ни директору није мило. Ма зајеби то, можеш крв да пропљујеш да урадиш нешто, и онда опет нађу начина да испаднеш крив за све. Нађите неког другог или ме питајте нешто лакше.
У среду (28.) сам почео сређивање материјала за приредбу. Наиме, кад смо оно у суботу оставили Соњи оно "видимо се у четвртак", онај четврти два из Друге нам остави испод поруку "боље у среду, чекамо вас до 13:30 да се договоримо за осми март". И сад шта, брзо сређуј своју збирку изваљотина па ћемо од тога да правимо програм.
После наставе правац Трпеза, узели два сока, грашак с месом, две виљушке и два ножа. Ал неће да је пусте без нула блока (ваљда као ресторан друштвене исхране хоће да броје то друштво, значи бројимо башка издате оброке а башка колико је људи прошло, а и јес било јефтино, ваљда нешто изнад набавне а неопорезовано), па ајд назад по блок, па онда опет на касу, ал' се већ скупила гужва, ту поред је биоскоп а приказује се "Кум". Кажем касирки "ако због вас закаснимо у позориште, грех на вашу душу". Ал' сам је уплашио. Гле како и грашак уме да прија.
Стигли, све у реду, седео мало незгодно али уз њу. "Таленти и обожаваоци", текст доста умерен чак и за своје време, ал' глумци добри. После паузе седнемо у први ред, са ложе се баш лоше видело. А тамо седе углавном путници, којима последњи бус одлази у десет, а представа траје до пола једанаест(... 27 речи...).
У повратку срео оног жутог што је барио моју бившу, питам је ли ишло некако, каже јок није хтела. Што? Због тебе. Е јес луда... једном сам и са Слађом причао о томе, и све се свело на то да је постало досадно, све се понавља, исте фразе покрети досетке, као књига која се зна напамет, нема новог текста, врати у библиотеку.
(... 43 речи...)... један осмех који испере целу усрану недељу.
У четвртак (1. марта) била Миља да насними Цепелине и Дип Парпл, машинерију (а у неким новинама је писало Дип Покпе, а Ти Рекс је испао Трске). Онда отишао до певача из Па шта онда, ал' он је отишао да потпише уговор са вишој техничкој. Вратио се кући и скупљао изваљотине из бележака, за осмомартовски програм. За зо време, изашла „Тамна страна месеца“ Пинк Флојда. Замрзавање цена. Филозофски факултет одбија да отпусти осморицу професора, што је тражио универзитет. Аутономија универзитета се поштује.
(... 108 речи...)
У недељу (4.) прво до ДЦ-99 па до Дома омладине (не свирају Па шта онда него Омеге), па снимао неку приредбу за војнике, па седницу радио клуба, па био у Змају на затвореној пројекцији неког филма о турниру у боксу. Поподне паковао лабораторију у нови орман у дневној соби и коначно се опростио од телевизора, није више код мене. Уместо њега сам ставио грамофон, да лакше могу да стављам и скидам плоче.
Нашли смо се нешто раније(... 5 речи...). Узели смо карте за Дом али још нису пуштали унутра(... 69 речи...). Отпратим је, а у повратку на другом ћошку гле, Кале лично. Вратили смо се заједно. Не видим га ни једном годишње иако смо прве комшије, а онда се испостави да имамо рибе из исте улице. И даље му глас насумице скаче за коју октаву, тренира рвање па му вратни мишићи јебу гласне жице.
24-V-2021 - 10-VII-2026