19-II-1972.
Деветнаестог се ДЦ-99 појавио у повеликом саставу на годишњој скупштини Народне Технике, са четири камере (једна празна у резерви), Болекс камером и пар фотоапарата, блицем, рефлектором. Мало смо брзељали па ко зна како ће испасти (ОК на крају, негативи мало танки). Поподне Димче дошао по кључеве, требао му пројектор да прикаже "Вука са Проклетија" у школи (дакле велики 16мм, мора онај из милиције, клуб нема такав).
На фотци сам ја са том Кварц камером. Завеса иза мене покрива излог, не мора баш цела улица да гледа наше састанке, а и ако нешто од опреме остане на столовима, да се неки лопов не полакоми. На сталку десно (вероватно намењеном да носи телевизор у нормалним приликама) је стари магнетофон лампаш, а метални одсјај испод њега је електрична грејалица, која баш није успевала да нас огреје како ваља, ово је стара градња близу центра, плафон је на бар 280 цм од пода. Убрзо је набављена плинска каталитичка пећ, у ствари грејалица, која је већ успевала да загреје сав тај простор.
Глупа сува зима... кошава и гомила прашине у ваздуху. Те сам 21. свратио до мумија само да видим иде ли им се, па продужио до Дома омладине сам. Срео углавном друштво са Руже - Золија, Чојића, Патка и још неке. Углавном пијани, па сам продужио. Три згодне рибе, све ситне па лепо заокружене, једна ме поздрави по имену. Опа! Да ми је сетити се ко су. Играм са том, и каже упознали смо се пре две недеље, ал је њено друштво било попило тада. Нисам чуо баш много, ал' сам уживао у додиру... чврстих сиса испод ребара. Штета што је све остало тако далеко, ма до браде ми је. Оним двема се баш нисам свидео па су је одвукле у другу салу, која баш и нема атмосферу (осим дима), и баш ми се и не свиђа. Зову је јорган сала, јер је на месту где је позорница некад неки јорганџија имао радионицу. Под је нагнут мало па је то више сала за представе, само изнесу седишта, биоскопска. Изгледа лоше само кад се упале светла.
Онда сам био са неком Београђанком, стварно сјајном, али је с њом био неки тип (брат, можда) који је онако београдерски с висока презирао све што је испод нивоа му, те укључује све остале градове, а није се одмицао на дуже од десет секунди. Те ме тако прошла воља и ајд кући.
Двадесетог остао у ДЦ-99 до 15:30 јер је баш било много посла. На путу кући пресретну ме ћале и Слађа колима, он бесан као рис. Знам, стари грех, остао дуже него што сам најавио. Догађа се годишње. Ћути и чекај да прође. Она је блебетала, помирила се са Пишта из чисто атмосферских разлога, он се ужелео облина јој а кад је то рекао знала је да ће тако испасти. Слушао на пола ува.
Двајздругог купио "Све мора проћи", дупљак Џорџа Харисона. Није лоше, само годину после британског издања, а шизнуо сам што није троструки (предомислио сам се 1999. кад сам добио троструки... ма та трећа плоча су све сами рестлови, ђубре). Изнутра ништа од дизајна, само глат наранџасто и зелено и слова. Али звук би требало да је супер, само да се среди радио, тренутно нема баса.
До школе сам пажљиво подешавао корак да избегнем Милицу и Рајку, а онда и оне Возине сестре од стрица, Сметовачке. мада се оне броје у згодније и привлачније иначе - због нечег их избегавам. Онда ме неко зовне по имену. Могла би бити Станка, ал' није њен глас... кад дотрчава Д.М. преко улице, задихана. Нисмо уста затварали до школе. Купили су јој магнетофон, можда да донесем Харисона да пресними, а?
На хемији, скоро цео разред испуцао квиска. То је профа дао сваком као једнократну пропусницу, да испуцају кад нису спремни да одговарају. Зове се по маскоти квискотеке, и сад се дивим како је то постојало још тада - била је популарна осамдесетих и касније - и могла је да се искористи да се удвоструче поени у некој игри. Пошто су га сад испуцали сви који су хтели, овај ладно почне да предаје ново. Испуцали га ни за шта.
Велики семинар ДЦ-99 је био око 26. поподне и увече (два дана) па нисам ишао са разредом у Београд да гледам "Порги и Бес" са Ми Чангом (Чангаловићем, био ваљда најчувенији оперски певач, бар на тевеу). Био неки тип са телевизије (да није Дуле Сликер?), фалио се какву камеру има, 1:6 зум, мери на призми, добро помаже изоштравању, има и звучни пројектор, супер 8,... ма много тога сам први пут видео. Вода на уста. Међу предавачима један нови старији (Мирко Беговић, чувен у ФКСВ), тј изгледао старији али га први пут видимо, одлично је рукама описивао монтажу, са два прста направи маказе на обе руке, тим исече и ухвати комад замишљене траке, дигне га, премести, довуче другу ролну... све у ваздуху, а стално ти је јасно шта ради. За памћење.
На фоткама видим да су ту и Скуле, Поп, две клинке којих се сећам нешто из Змаја (од којих је једна била баш риба ипо, и чак сам једном био са њом у клубу у лабораторији, онако у мраку, ал' сам разбио напетост рекавши „сад би ја као требало да навалим на тебе... ал' не морамо ако нећеш“. Она се после на фестивалу закачила за оног нормалног од оне двојице из бочног тима... тј није да не би хтела него гледа да ухвати неког старијег.), и тај клинац цинкарош из VIII3.
Спомиње се: VIII3, Градивој Чојић (Чојић), Димитрије Јосин (Димче), Дом омладине, Душан Злајин (Скуле), ДЦ-99, Здравко Сметовачки (Воза), Змај, Золи, квискотека, Марко Поповић (Поп), Милица Ерцешки, Патак, Пишта Рац, Рајка Чајканић, Ружа, Славица Тејин (Слађа), Сметовачки, Станка Гргуревић, на енглеском
8-VIII-2024 - 8-IV-2025