За 29. април смо ишли у град на испраћај штафете. Кад се гужва разишла, решили смо да одемо у градски парк, тј двориште општине. Ми; Слађа, Драгана, Оли Бој, Звојша, Ђ., Дуца, Владимира. Атмосфера је била некако чаробна, да ли због пролећа и сијалица окачених около. Довољно је било и то.
За први мај, Власта и његови у гостима. Не варим клинца баш, неотесан је и само смета. Једва сам прегурао та два дана. А, први је пао у петак, онда три дана.
Јуче, још једна партија ремија - Слађа, Драгана, Владимира и по први пут и Боса.
Данас, међуопштинско из математике, вероватно у истој згради, ми смо тај центар региона. Било је штогод лакше, јер у остатку региона претежу слабије основне школе, из села и варошица, где родитељи имају превише утицаја и критерији су нижи. Можда су та деца тамо генији, али овде, где се такмиче као једнаки, слабије пролазе.
Ово није усамљено мишљење. Увек је било неког једа на децу утицајних родитеља. Није да су се правила важна што су богатија - јер и нису баш била, чак ни по тадашњим мерилима, много изнад просека, а и добили би своје за уображеност. Него то што су њихови родитељи улазили у зборнице без застајкивања, за разлику од нормалних родитеља који су говорили тихо и стрпљиво чекали пред вратима, као да је зборница министров кабинет. Па кад неко изађе попричају с њим, ту код врата. У зборницу као да је био забрањен улаз. Осим за те апаратчике, директоре или напросто колеге из других школа. А и наставници нису волели да поклањају оцене, јер друга деца примете, својим изоштреним осећајем за неправду, да је поклоњено. Радије су се трудили да некако мотивишу ту привилеговану децу да се покажу, чак и ако је то понекад било намештено ("ево шта ћу да је питам, нек то научи").
Али овде се такмичимо ван родитељске сфере утицаја, овде се види ко коси, ко воду носи.
Четворо погинулих у Охају. Осмог, Никсонови грађевинци пребијају студенте у Њујорку што протестују због тога. Последњи албум Битлса. Бомба на вратима нашег амбасадора у Бриселу. Следеће две недеље смо домаћини кошаркашког првенства, узимамо прву златну медаљу. Поплаве у Румунији, овде плаве и Тиса и Дунав. Ако се добро сећам, Багљаш је био под водом, наводно је Ђердапска брана дигла ниво подземних вода у целој Војводини. Улрике Мајнхоф и Гудрун Енслин спасавају Андреасе Бадера из РАФа.
Емитује се Сага о Форсајтима, гледа се редовно. Неколико месеци након завршетка тога, крећу Буденброкови, ал' то већ почињем да ескивирам, обично у то време вечерам па збришем.
7-III-2020 - 5-VI-2026