07-V-1972.
Седмог се нарадисмо у клубу. Однео монтажни сто па цело поподне монтирао Портрет, мада надахнућа увелико понестаје. Кад сам га на крају пустио, није то оно како сам га замишљао, мада може да буде и добро, у ствари. Хтео сам да гледам "Представу Хамлета у селу Мрдуша Доња, опћина Блатиште" али да некако не платим карту. Па ми пало на памет како ће људи свашта да ураде да би изашли пред камеру, на сцену, да их сниме за мало славе (тада још нисам знао за МакЛуанових "петнаест минута славе", али сам слично помислио*), па сам схватио да сокоћало са сочивом напред отвара многа врата. Те сам на регулу накачио клупски блиц и понео, за сваки случај, паре за карту. И прошао. Не само глатко, него ме и директор позоришта (домаћин фестивала војвођанских позоришта тог тренутка, ово је сомборска или бачкотополска представа), позвао да долазим свако вече и снимам све.
Упознао се са прелепом разводницом, студенткиња и бар три године старија, што је много у "овим годинама, што за момка у његовим годинама и нису неке године" (Мома Капор).
Представа одлична. С обзиром да је на наречју од негде између Книна и Лике, одлично су све уболи, без јефтиних трикова, одлично.
Осмог под некаквим притиском. Мало остало до фестивала у Кули, а сад и ова позоришта, а примиче се и крај школске године, губим живце. Д.М. каже не може да ми да траке, кева јој закључала магиш. Онда се Слађа потуче са Бајчетом, лудо 56. годиште. Моји поподне отишли да купе ћалету боље одело, сутра иде за СССР. Увече Слађа дошла да ми помогне око слика. Има проблема са варењем, јела зелених ринглова. Нешто ми не иде са новим магнетофоном из клуба, не пушта звук кроз радио како треба, прво никако да импровизујем џек, а онда лош звук. Ваљда зато што туда иде у претпојачало за грамофон, где компримоване басове треба да појача, што тада нисам знао. Чуо само нешто "Вариоле експрес" од Корни групе, касније објављено као "Дивље јагоде" са другим текстом, било велик хит.
Записао сам „Фотке испале лоше, регула ни после поправке не изоштрава добро. Огребаћу се за нешто код Димчета“... аха, а кад сам и како ово снимио? Јесам ли се огребао од Возе за његовог Кијева или како се оно звала она фоткалица што се мота наопачке - потезач је доле лево, полугица за мотање уназад доле десно, а све остало на горњој страни... Знам да сам тим фоткао екскурзију, можда сам почео већ сад. Ал' јок, преграде између снимака су таласасте, то је регула. А и није баш све из маја, овде мора да има и априла, још су се носили лагани џемпери и тање јакне...
На неким фоткама смо обучени за април, на неким за мај. Што рибама није сметало да носе миниће, разликовале су се само чарапе, по дебљини, која се ионако није ни примећивала.
Ово је Славка, у свом ваљда најбољем издању. Тј ко зна, можда је касније била још боља, ал' је више нисам виђао. Понављала је и, пошто више нисмо били у истом одељењу, скроз ми нестала са видика.
У вратима је Боса, петља нешто са сукњом или кајишем.
Сад тек примећујем да Славка у ствари носи школску униформу, што је било некако отаљавање форме. Униформе су биле обавезне од забавишта до краја основне школе. С једне стране је то био додатни трошак за родитеље, а с друге стране уштеда, јер је онда испод униформе могло да се носи било шта, а тај комад који се носи је био увек исти, и често је могао да послужи по две године, крене као мало већи па заврши као мало кратак. Униформа је такође покривала и друштвене разлике. Јесмо били социјализам али смо били и тржишна привреда, и није се сваком заломило исто. Те разлике нису биле велике (у поређењу са данашњим, занемарљиве), а униформа би сасвим лепо сакрила било који комад који би био упадљиво скупљи или претерано модеран.
У гимназији је то било прописано само за девојке, али и то је било доста лабаво дефинисано - има да буде црно и без неког великог изреза. Дужина није била прописана, а док смо стигли до пола другог разреда, ни половина девојака их нису носиле. Уосталом, види се по фоткама.
Не знам за који красни сам доносио Кварца у школу, можда сам снимао понеки кадар за „Портрет“... углавном, с лева надесно: ја, Драгана, Вишња, Д.М., Она Трећа. Ону што гледа десно ни не могу да препознам. Гле, носим ону плетену мајицу из Трста, ону лимунасто жуту, којој се ускоро нешто десило. Она друга ће издржати још бар 40 година.
Ех, које сам ја среће, све лепша до лепше и са свима добар, ал' ниједна са мном. Осим Д.М., остале три су са старијим момцима...
На осталим фоткама видим познате фаце, ту је Линка, Милица и Жуца, обе мршаве и у минићима, на ногама бруксерице... па Биља, браћа Честићи са друштвом, Славка и Сарча, аха, има једна где Вишња корача са књигом у руци а ја је пратим камером, дакле ипак сам нешто снимао и по авлији. Има чак и Фурцула, не знам коме је он требао.
Ту је и десетак фотки, што сам можда и сам снимио а можда сам напросто добио негатив да урадим (ал' онда што само десет, што не свих 36) где се Слађа шета Ивкином ћеркицом, онако у колицима, међу зградама иза Леснине. Лепо јој стоји...
----
* Није МакЛуан него онај Русин, Ворхола
Спомиње се: Биљана Лајковић (Биља), Борко Бошковић (Фурцула), Босиљка Шаин (Боса), Веља Бачикин (Бајче), Вишња Лазин, Градивој Сарчевић (Сарча), Димитрије Јосин (Димче), Драгана Витас, екскурзија, Живана Арматовић (Жуца), Здравко Сметовачки (Воза), Иванка Томашић /Чардић/ (Ивка), Корни група, Леснина, Милица Зубатовић, Мира Денгин (Линка), регула, Славица Тејин (Слађа), Славка Висковић, Честић, на енглеском
9-VII-2025 - 11-V-2026