јуни 1989.
Немам много из овог месеца. ДБА пичи пуном паром (ха, паром, а? да да). Било би занимљиво завирити у код из овог месеца, неки други пут.
Вукло ми се и нешто репова од пре. Сетио ме се онај Јанко Летић, књиговођа из болнице, да му нешто чачнем. Он је, срећом, био већ у пензији, долазио је колико да помогне младој колегиници која га је наследила. Срећом, кажем, јер је био управо она врста од које сам зазирао. Кад му нешто треба, нађе ме гдегод да сам, измисли ми превоз, све само да дођем и средим шта има. А онда кад треба да се вратим, превоз нестане, а плаћање се отегне на више недеља, па и месеци. Врло брзо је стигао на списак „ето мене чим платите оно од пре, нећете ме чекати дуже него ја вас“.
Наследница је била у ствари баш сипатична, добро смо сарађивали у тих неколико одлазака, скоро да смо се и дружили. Тј попили смо сигурно неколико кафа док су оператерке проверавале како ради то што сам им оправио. Током једног таквог одласка затекнем код ње и ону Милану, што је наследила моје место код Радоје (в. 26-X-1988.), дуго им и трајо, сад као шефицу болничког ЕРЦа, који се и даље састојао од тог једног Триглава, сад са још два терминала. Једном сам и свратио на пуш паузу након што сам дао крв - теоретски имам слободан дан, ал' посао чека, хм, ајде могу да откинем један сат.
Другом приликом, затекнем је у друштву жене оног доктора од кога смо купили плац за кућу (или смо се то срели на сајму ове или наредне године, нешто ми излази сајам на очи). Е, мали варош. И госпођа је још увек добро изгледала, весела удовица. Ако је ова изгледала чудно са очима, то је било због контактних сочива, која су још била релативна новост и можда јој нису најбоље лежале, удовица је тако рођена, заборавиш како изгледа ал' запамтиш како те гледа. Елем, ту су биле јер је овој изашла књига... о зрењанинском џет сету. Изгледа да је она, кад је доктор умро, наставила да обилази те кругове, тера моду и пази на изглед, и успут прикупљала материјал, и ето изашла јој књига. Иако сам мислио да књигу никад нисам ни видео, моја драга ме подсетила да је кева ту књигу и прочитала.
После тога мислим да ни једну ни другу нисам више видео. А ни Милану.
Одржали смо велики матурски парастос у Пивници. Не сећам се да ли смо држали комплет академију у позоришту, и шта је било са фоткама од преподне (нашао - у боји, очајно лоше, нисмо се ваљда опет зајебавали да то сами развијамо?). Гледајући групну са Бозоном, скоро смо сви на окупу (ту фотку не убацујем, има превише да се замућује). С лева на десно, Јасмина, Мима, он, ја, Боса, Баки, Јолпаз, Оли Бој, Бајче, Рајка, Сташа, Слађа, Милица, Жара. Манџа, Иванка и Средљак нису на фотци али су дошли увече.
Из IV4 - Милица, Гаша, Миља, Паса, Јозда, Жуца, Бештара, Ксенија, Владимира и Дуца, плус нешто професора, нпр Пајсаћ. Софија је била са својим разредом (друштвењаци, IV1 или IV2, који већ).
Опет сам експериментисао са старом провереном техником да развијам негатив 35 минута уместо прописаних 20, што овог пута није испало најбоље, пригушено је светло тамо. Или ми је чорба била матора - деценијама касније сам тамо радио солидне фотке а светло се није мењало. Истина, већ сам био прешао на дигитално.
Кад се пивница затворила ваљда после два, већина се разишла. Уже друштво, углавном IV4, је сишло до малог бара који је доле држала Драмска Радионица Центар, на парчету зграде између пивнице и моста, на самој обали реке. Остали смо док сунце није скочило два прста изнад хоризонта, пијуцкајући полако и причајући много промуклим гласовима, цедећи из себе истине и мудрости суште. Моћан је алкохол. Знам да ме Паса одвезла до мог краја, у свом Реноу 4. Баш је деловала онако озбиљно и промукло, као и ја. Боље мудрост него мамурлук. (не, ово је било 1994. јер се сећам да ме није одвезла до шећеране него до царине, дакле нови крај; ове године смо још били на старој локацији)
Спомиње се: 26-X-1988., IV4, Босиљка Шаин (Боса), Веља Бачикин (Бајче), Владимира Бркљевић, Гаврило Ташков (Гаша), Градивој Ража (Жара), Градивој Средљев (Средљак), ДБА, Душица Тошин (Дуца), ерц, Живана Арматовић (Жуца), Иванка Стојанчев, Јасмина Влајин, Јован Зданић (Јозда), Ксенија , Марко Дамјанов (Марко Бозон), матурски парастос, Мерима Табарски (Мима), Милица Ерцешки, Милица Зубатовић, Милован Себешћен (Бештара), Момчило Раде (Баки), Оливера Стојановић (Оли Бој), Павле Џефердаревић (Јолпаз), пивница, Радисав Пајсић (Пајсаћ), Радоје Малетин (Радоја), Рајка Чајканић, Славица Тејин (Слађа), Славољуб Мандић (Манџа), Смиљка Грајин (Миља), Софија Летин, Спасенија Вишњић (Паса), Станоје Сердаревић (Сташа), триглав, чорба, шећерана, на енглеском
20-V-2020 - 10-VII-2026