мај 1971.
Типична поза, вишка ногу.
Отприлике овог месеца, можда и неки пре, отишао у биоскоп у "Војводину", на углу пиварине зграде уз велики мост (сада већ замењен пешачким). Погледао "Тимона" са Борисом Бузанчићем и, рекао бих, Јагодом Калопер. Негде у првих петнаест минута она излази гола из купатила, са бајним бујним жбуном спреда. Незаборавно [и непоновљиво, кад сам најзад дошао до тог филма, педесет година касније, те сцене нема]. Остатак филма је уобичајена паралела између улоге Тимона и шта му се догађа ван сцене, све исто. После ће тај поступак бити поновљен у Мрдуши Доњој од Иве Брешана. И, наравно, пошто је то тај биоскоп где се ништа не разуме у домаћим филмовима, ово се гледа као неми филм.
Пошто ми је биоскоп успут ка школи, пазио сам на важне филмове, и видео сам их доста, мада бих некад и промашио. Вртела су се два филма недељно - један од понедељка до среде, други од четвртка до недеље. Ако крене од четвртка, па намислим да погледам у суботу, деси се да га скину и убаце неки вестерн или кунг фу, јер су до петка продали 20 карата. Тако да сам гледао да то погледам исти дан.
Трећег, Слађа објавила велику новост, дечко јој је Пишта. Близанци су били штогод на гласу, да не кажем лошем. У ствари ни не знам каквом, ал' било је неке ауре. И тако, девојке кренуше на старије момке, овај је већ пунолетан, Бештара је матурант (није, наше је годиште, нисам тада знао). Сав сам нешто потиштен.
Ту негде су се појавиле воштане шибице, тачније парафинске, за које сам скоро мислио да сам их измислио, јер из више покушаја нисам успевао да нађем фотку на мрежи. Све добијам неке црквене свеће, воштане бојице, нешто што се производи у месту Воштане, Палмин музеј воштаних фигура у Јагодини, загонетке са премештањем шибица, те једно двадесет фотки разних момака под истим насловом „умало добио батине“, бемлига какве то везе има. Најзад, наиђе ова фотка, е то је тачно тај модел, то паковање. То се често налазило на столу кад се окупе ове три да се игра реми (или смо беше већ прешли на канасту?). Биле су зајебане јер су биле кратке а требало их је мало јаче притиснути, не ваља ако је прст којим се притиска иоле лепљив. Ал' биле су популарне, јер пре свега нису могле да се овлаже.
На брзину сам измонтирао оно кад Воза и Средљак шмугну са часа да играју пинг понг. Имао сам нешто од 27 DIN (тј високоосетљивог, за та времена и тај мали формат, као данас ISO 400 или, ајде, 800). Пуко просеравање, ал' смо се добро зезали док смо га правили. Брис са часа смо снимили код Соње на часу, није успело, мрак. Ни после се не види скоро ништа, само промичу прозори док камера прати лоптицу. Звук сам снимио микрофоном под мрежицом (Џок позајмио касеташ). Зваће се "О ал сам га убио синоћ" (што је Воза једном рекао). Фестивал у Кули ће скоро.
Дванестог, ајде опет на Ружу, нисам давно. Ћале само што ме није изјурио, иди иди. Очигледно нисам никакав ових дана. А и тамо се друштво распало, остао само муљ.
Случајно срео Ђицу и Т. (згодну као што је увек била, замало лепотица... неким чудом, дошло ми њено лице у сан 50 година касније, а ко зна да ли бих је познао, нисмо се више виђали). Њима ће сад опроштајно, експлозивно су расположене, прште.
Тринаести, Дан безбедности. Пошто смо се у ДЦ-99 онолико гребали од милиције, и ону Болекс камеру и рефлекторе и онај невероватни Велбон троножац, морали смо повремено нешто и да одрадимо за њих. Једно је било да сам снимао густину саобраћаја у шпицу на почетку Милетићеве, што им је требало да би оправдали лову коју би требало да добију да се ту постави семафор (и постављен је, и дан дањи ради). Друга ствар је била да сам данас морао у СУП да снимам њихову журку... бар онај део док држе говоре и деле медаље и дипломе. А онда смо остали и на журци - ја, Димче и Милош, овај други јер је водио и саобраћајну секцију у Змају.
Новост сезоне је био алкотест за возаче, хемијски, са стакленим ампулама у којима су биле нека зрнца. Ако се дува кроз то и у даху има довољно алкохола, оно позелени. Није баш најпоузданије, али је довољан разлог да оног коме позелени одведу у болницу да му узму узорак крви, па да се види колико тачно има. Добровољац заморац је био управо Милош. После једног вињака ништа, после два нерешено, после три успешно позеленело... Техника народу.
Касније су се и возачи извештили, кад се прочуло да ампула не може поново да се користи, те да позеленелу плаћа дувач, а неактивирану милицајац, па би се фолирали да су као пијани, само да их зајебу, а онда и ови нису тако лако посезали за „ајд да дуваш“, па се понеко и извукао... Та игра мачке и миша никад није престала.
Спомиње се: вињак, Градивој Средљев (Средљак), Димитрије Јосин (Димче), ДЦ-99, Ђурђица Орашки (Ђица), Здравко Сметовачки (Воза), Змај, Милован Себешћен (Бештара), Милош Шандоров, Пишта Рац, реми, Ружа, секција, Сима Вељин (Џок), Славица Тејин (Слађа), Соња Славковић, на енглеском
29-XI-2020 - 18-V-2026