Дочек код мене. Спремамо га целу недељу. Чак је био и састанак одбора (Патак, Золи, Звојша) код мене, ал' ме нису обавестили па нисам био ту. Слађа питала кеву што сам се опет шишао, општи смех. Велико откриће састанка је да моји не маре ако се пуши (не важи за мене, само за њих), што је довело до занимљивих последица касније. После је било "јао твоји су супер - замисли, каже твоја кева, пушићете а тепих је запаљив, пепељаре су вам овде". "Јел' сад јасно како могу да пуштам косу... а шта за пиће?" "Јао не, шта ако се сви напију". "Мислио сам да ограничимо на 10 литара... боље 5" "Биће оних који не пију." "Онда 3". То смо утаначили одмах, три литре (вина, укључујући шампањац), све остало у веце шољу. Преостаје напето око Ренцике, хоће ли доћи, хоће ли се дотле помирити са Патком или неће.
Она три угурсуза који неће бити позвани (двојица глумци из "4 баксуза" плус Босанац који је правио проблема на прошлом дочеку) хоће да дођу. Овај је чак дао паре Слађи. Ко га звао, бре? Нико. Решено тако да њих двојица могу, он не. А онда су се и њих двојица солидарисали с њим и отказали. Нема једа, сами су се гурали, сами одустали, нису били позвани.
Дакле биће 8 фрајера и 8 риба, или 9:9 ако дођу и близанци (тј. Сарча и сестра му). Морамо их наговорити, она је тако згодна. Годину старија, па шта. А Слађа је бацила око на њега, "бићу ти захвална ако их наговориш".
Из овог времена потичу и две урбане легенде (што се није тако звало, израз још није допро) о несташним момцима са београдског асфалта... Једну је донео ваљда Золи, другу Патак.
Две градске банде у, наравно, вечитом сукобу, па су једни имали трабанта а други спачека. Неко донео из арбајтлука тубу неког супер лепка, па су овима на трабанту залепили брисаче, што нико није приметио до прве кише, а онда је прегорело моторче.
Онда су ови за освету узели комад цеви, савили крај у троугао, и заварили овима на спачека у крај крова, да изгледа као кутија сардина.
Друга легенда је већ уверљивија, нема ситног потпитања како се то кришом заварује:
Неки момци украли тристаћа, али пандурског. Скинули ротационо и убацили га у гепек, а онда нашли неког другог тристаћа паркираног и покривеног цирадом, па украли тај а под цираду убацили овај пандурски. Мурија целе зиме тражи свог тристаћа, а власник овог под цирадом свако јутро баци поглед, океј ту су ми кола, и оде да вата бус. Тек негде почетком марта се реши да дигне ту цираду, и баш се изненади.
24-I-2020 - 10-XI-2025