01-I-1971.
Моји нису правили проблема. Бринули су се што има пар старијих међу нама, ал' кад су чули да је то само годину или две, одахнули су. Бар се нико није отровао алкохолом (као што смо чули да се лане десило Боси, коју су водили на испирање желуца и инјекцију кофеина... што је вероватно био само трач, чуо сам укупно једном, у ствари је никад нисам видео пијану, ал' ето остало ми у сећању).
Снимио сам нови хит Џорџа Харисона - "Мој слатки господару", наслов без смисла, што би феудални господар био сладак, или овај зајебава данашње господаре - знам да их у Енглеској још има - или је то све нешто иронично, нисам никако капирао, све то мора да су некакве алузије баш како су девојке имале обичај да набацују (а нисам капирао ништа, јер су кренуле са матурантима, што сам сматрао да баш није фер... док ми не будемо матуранти).
Мислио сам да је песма почетак неке нове будућности Битлса, па сам купио албум кад се појавио, неколико месеци касније. Попиздео сам на килав омот - само фотка споља, а изнутра мање ликовног него на читуљи. И фали трећа плоча. Много касније, 1999. сам имао оригинал у рукама и... трећа плоча је ђубре. Негде успут сам схватио и да је Харисон озбиљан верник. Разочарање је било сразмерно растојању од мог света (е, да, тих година је "мој свет" била свеприсутна фраза).
(код грамофона је Ренцика, до ње Боса, Драгана па један од близанаца)
Увече смо правили репризу дочека, код неког С.С. што је становао у нешто бољој кући на углу где је суседни угао већ срушен и изграђен 25. мај. То „боља“ отприлике значи да је дрвенарија имала нешто стила, да је на преградним вратима било мат стакло, да је купатилски прозор био округао (што је било у моди пред рат, стил се ваљда звао сецесија, прочитао сам и зашто и опет не иде у главу) и да је по собама био паркет. Ако за сам дочек нисмо ништа фоткали, јер није било светла, овде су се баш заинтересовали за то, нарочито домаћин и Чојић. Била добра журка, напросто сам пренео све донете плоче, остатак пића и чега је већ било, пицнуо се у исто од синоћ, са све оном тамнозеленом марамом око врата, и наравно понео регулу. Од светла смо имали једну рефлекторку од 500 вати (или беше 250?), као оне што смо имали у школи, ал' је негатив свеједно испао танак. Да ли је чорба била хладнија, ко ће га знати, у школи то није био проблем јер се цела зграда коњски грејала и све је имало тих 22 степена или колико већ; код мене је стајала у судопери, која је била хладни буџак. Но, данас (по фоткама скенираним новембра 2015.) то већ боље изгледа, мало сам натегао кривуљу.
Дакле, били су ту оба близанца, већ поменути, Драгана, Боса, Ренцика, Золи, Онај главоња С. из VIII2, Тасек, Патак и, наравно, ја. Саме журке се, у ствари, слабо сећам, и да нема фотки вероватно бих и заборавио ко је све био. Док је Ренцика имала неку сукњу до пола листова, ове две су баш удариле у миниће.
Фотке смо радили неко вече после тога, кад сам већ био развио негатив. Дошли су Чојић и Патак, па смо засели у кујни и пичили до нека доба. Урадили смо ваљда пробну серију, само за нас тројицу, а за остале ћемо неко друго вече, с тим што треба да, како рече Чојић, „нађемо неку будалу да суши слике“. То је ћале чуо и баш се увредио, пошто је обично он радио за сушилицом, то је могло да се ради упоредо са гледањем телевизије. Момци то нису могли знати, ал' није ни битно. Баш су ме нервирали, вазда су ослушкивали шта се прича и налазили разлог или да се увреде или „шта рече онај твој“, малтене као да ја одговарам за све што било ко каже, сад јел морално или политички, и у два потеза бих био доведен у положај да их оправдавам, да не би пала забрана изласка или нека жешћа грдња или „да те више нисам видео са...“. А били смо баш тог узраста кад се мало џегеришемо и са језиком, трудимо се да говоримо мало оштрије, да испаднемо фрајери. Ех, кад си и код куће под будним оком, као у школи.
То смо све и урадили, с тим што сам слике сушио сам. Имао сам и нешто папира већег формата, или је то Чојић набавио, мислим 18х24цм, што је било отприлике и највеће што је УПА могла да уради, то је ваљда Патак хтео да поклони своју слику риби (а којој сад па то, Ренцика је тада била са С.С. и баш су некако добро изгледали заједно).
Неколико дана касније сам Џоку вратио касеташа, а после га питао како му се свидела песма. Није се баш сетио ко је Харисон па је обрисао. Касете су још биле реткост, снимало се преко. То је био први касеташ што сам држао.
У преостале две недеље до зимског распуста сам прво гледао где је В. Мада, ленштина, могао сам је наћи у школи, а нисам свраћао тамо. Спавао бих поподне, не пола сата него по два-три, а дотле се њој заврши настава, па сутрадан опет. У ствари сам био једном тамо, са Чојићем, у фото лабораторији, и једном сам за велики одмор изашао у двориште да видим хоће ли наићи, ал' није. Слађа ми рече да не тражим рибу тако одмах, него да сачекам да се ствари мало смире. Споменем В. а она ће „није она она коју знаш“. „Знам ли је? Сви смо се толико променили.“
Такође, „у право си време питао Дуцу, тачно кад ниједан фрајер није могао да јој пружи шта јој треба: мир у кући“. У комбинацији са „немам срца да га одбијем“, морало је тако да испадне. А за друге важе друга правила... ма, добро. Само ми је већ доста да се други погађају и договарају а мене изоставе, да немам појма.
Негде током месеца је била нека емисија Корни групе, одсвирали су нову дугачку ствар, „Пут за исток“. Нашкљоцао сам се екрана и то уредно развио. Није ни лоше испало, какву је већ слику могао тај телевизор да пренесе. Вертикална резолуција и није била лоша, тих 625 линија је било толико колико пише, али хоризонтална је била килава, и тонови су били шмрљави, није било добрих белина... ово како изгледа на фотци је тачно тако како је изгледало на екрану.
А „Пут за исток“ је после имао занимљиву историју... ова верзија, што су вечерас пустили, је као нешто незванична, то Бата није нигде гурао, песма је напросто нестала. (остатак приче у чланку о Корни групи).
Спомиње се: 25. мај, VIII2, Босиљка Шаин (Боса), Градивој Чојић (Чојић), дочек, Драгана Витас, Душица Тошин (Дуца), Емеренција Нердељи (Ренцика), Золи, Корни група, Патак, регула, Сима Вељин (Џок), Славица Тејин (Слађа), фрајер, чорба, на енглеском
16-XI-2008 - 11-V-2026