Главна проба за приредбу за 29. у Змају. Један са гитаром (касније математичар, свирао са Аџом једноо време, био другар са Стрлетом у Бостону или тако негде, умро око 2012) је био много нервозан и грешио често, очигледно под тремом, први наступ.
Покушао сам да се умувам да будем завесар - у средишту догађања, и још ће Слађа да буде конферансије, а онда испало да нема завесе. Нешто су покварили кад су је пролетос паковали, нема кад да поправе гарнишну. У међувремену, боље погледао Оли Боја и установио да има још да порасте, у свим правцима. Јесте занимљива, ал' још није девојка.
Двајшестог сам изабран за председника омладинске организације, што ионако обухвата само осми разред и не значи баш ништа. Цела зборница је једногласно желела да ме натера да се шишам (опет). И мог главног глумца. Може, али после приредбе. Шта ће да нам раде кад се појавимо тако у свечаној прилици, да направе сцену?
Испало је да сам се и овог пута провукао. "Берберин почетник, не смем да га пустим да ради шта још не уме" и слично просеравање. Иза сцене је све скупа било забавно... Ту сад фали страна прескочена на преснимку, даље пише "...а Оли Бој мртва ладна завуче два прста у шољу и извади лимун".
Онда смо изашли и на улици видели неку бабу са дебелим цвикерима како тера шпедитер, канда 40кмч. Било нам лудачки смешно. Џон Ленон вратио баби медаљу, јер Британија учествује у вијетнамском рату. За свети двајздевети приказана „Битка на Неретви“, оно где се Тито као појављује али не види, тј види се само једна цедуља са његовим потписом. Касније, кад је негде у школи био разбијен прозор, протурао се штос да „прозор мора пасти“.
16-VII-2020 - 30-VIII-2025