Мало сам истраживао што ми друштво није дошло на рођендан. Прво је Оли Бој рекла да има сто проблема и не може никако. Ок, не љутим се, догађа се.
Онда су Ренцика и Драгана кренуле око мог шишања (наравно, сад ће школа, тад бива, виша сила). "Штета, морао сам сам да поједем сав онај ћевап... три дана ми је трајало". "Ћевап? Ренцика, требало је да дођемо!". "Па били су ми само Кале и Слађа". "Слађа? А нама је рекла да не долази! Мислили смо да си звао оно друго друштво, са ћошка". Ма јок, само њега и још једног, који није дошао; после ме било скоро срамота што их нисам више звао, башка што је било тих дана још журки и на све су ме звали.
Дакле мало манипулације, мало дезинформације. А онда ми паде на ум да "можемо да одложимо то за дочек". "А кога зовеш, говори брзо" - "па, Звојша као домаћин од прошлог пута, вас две, Чојић, ону двојицу из разреда бих прескочио..." (то оног што ми је махао ножем испред фаце на екскурзији и оног Босанца). "А Патак, јесте да више не идемо, али ипак..." - "ма да, што да не". Онда је неко наишао а мени цркло светло на бициклу, смркавало се и морао сам брзо кући.
Кале је добио нови тробрзинац, ћале гастарбајтер донео из Швабије. Мој руски трофртаљац је већ био штогод зарђан, понешто делова већ замењено (ручка предње кочнице, што је средио ковач из улице, био ме и пустио да мало дижем велики ковачки мех и гледам га како кује нешто... мени је само ставио већи завртањ). Било нас је још двојица, понекад, са бицикловима, отприлике истог узраста, па смо направили тркачку стазу у парку. Нисмо се тркали истовремено, било би сувише опасно, превише оштрих кривина, па где бетон, где шљака од туцане цигле, где земља. Нисам ни био лош, што је он са тркачким обрнуо за 92 секунде, је бих за 102 до 107. Екстремни бициклизам је измишљен тридесетак година касније.
Било је лудо, научио сам да контролишем бицикл у зајебаним приликама, и нисам ниједном пао. Током лета нам се поправљало време. Наредне године нас већ није занимало (или њега, нешто му се сјебао бицикл или штоперица или се само тако вадио).
Видео филм "Догађање", што сам мислио да је око уличног хепенинга, ал' јок, неки ликови са плаже краду кола од гангстера или тако нека безвезна комедија (ево сад википедија каже "четири хипика киднапују пензионисаног мафијашког шефа, за откуп"). Насловна песма од Дајане Рос и Сопрана је остала заувек, филм је био заборављен догодине.
28-VI-2020 - 10-XI-2025