Вероватан дан кад је IV5пп опет држао мали матурски парастос. Овог пута много ближе, па сам могао пешке, нема 3км, у кафани Точак. Зове се тако јер је преко пута од ауто пијаце, где суботом паркираш кола ако их продајеш. Не знам да ли су наплаћивали и колико, градски је плац. По природи ствари, сви су се уговори писали и потписивали у најближој кафани, одувек, и ово је та.
Увече је то обична кафана, ништа посебно, није нешто лоше, клопа није лоша ал' није нешто посебно, нит да хвалиш нит да кудиш. Не сећам се шта сам пио, мора да је било пиво. Сећам се да је било риба, јамачно Слађа и Драгана, вероватно Мима и Јасмина, од Милице и Рајке можда једна можда ниједна, Баки, Бајче, можда Чомбе, Сташа, Бајло и ваљда Манџа. За остале знам још мање.
Био је добар тренутак, после 23 кад су се цуре разишле а ми остали на још по једно. Нека доба Бајло крене на Сташу: „Тебе признајем сто година... ти си једини Херцеговац кога знам да има диплому а није нигде директор“.
Било је овако некакво шмрљаво зимско време кад је с.к.с.т са сезама покушао да нам намести посао за неки огранак Пекабеа. Све је средио, рекао кад и где да дођемо, тј прво да дођемо по њега, он је ту близу у Падинској Скели. Стрпали смо машину у Фрегату па смо се одвезли тамо, покупили га па заједно отишли до тог места, што је неки низ од десетак хангара од главног пута према њиви, са огромним бетонским платоом около. Изнели смо машину, поставили све и одверглали цео наш шоу, како ми ово оно, како ГенерАл омогућава да можемо да прилагодимо програм скоро свему што би могло да им падне на ум, и видим да шефови, нарочито књиговође, навијају за нас и да би баш волели да раде са тим а не са оним што су видели да користе комшије из других Пекабеових фирми.
Али јок, то што смо добили пет са звездицом на презентацији не значи ништа, јер се не питају они него неко горе, а тамо горе има места за неке друге, не за нас.
Некако ове зиме се потрефило једном да ми је требао трабант за посао - негде је требало да идем а исто тако и Брља, фрегата је била у курцу па ајде. Стрпамо се нас двоје у њега, и сиђемо с магистрале па правац пред општину. Кад тамо неки овећи црни ауто паркиран на тротоару испред главног улаза. Неки политичар се курчи, има паркинг 50м ниже, а могао је и да уђе у авлију, ал' јок, мора баш ту, ускурац свима, доста пешака пролази туда и морају да га обилазе. А, мислим се, кад можеш ти, могу и ја. Паркирам тик иза њега, само два точка на тротоару, она изађе, ја сачекам да она уђе у зграду, и кренем да турирам и онда најзад кренем, минимум квачила максимум гаса. Направио сам добар облак плавичастог дима. Јер сте нам управо ви, господо другови, омогућили овакав стандард.
10-IV-2023 - 15-V-2026