јуни 1972.
Фотке са негатива које је снимила Славка па ми дала да развијем и онда само покупила фотке а мени остали негативи. Иако начелу 99,9% фотки овде потичу из моје лабораторије, ово сматрам за ваљан разлог да мало покварим тај проценат, она је и нехотице снимила оно што мени не би пало на памет. А и ово је, у ствари, из те исте лабораторије, само нисам ја снимио.
Башта испред хотела „Војводина“. Ово би могла бити било која два кафанска клуподера из тадашњих уметничарских кругова. На тим фоткама виђам и овдашње глумце из позоришта, чак и оног с којим се забављала Вишња, једног сликара, бубњара из „Омега“... На овој слици је Менато, ваљда најчувенији зрењанински глумац. Тада још не, тек се пробијао, прославио се петнаестак година касније.
Зграда лево у позадини је библиотека, и онај већи киоск што се назире испред ње би требало да је „Код коња“, што се спомињало понекад, и неки се још сећају (распитао сам се 2024. и да, нисам исфантазирао, било је), што је нешто као кафана са можда пешес столова напољу, радила је тог лета, можда још годину-две пре и после овог. Била популарна тада. Назив је... без везе, имитација оног београдског „код коња“, оно кад се договарају да се нађу код споменика кнезу Михаилу а не спомињу њега него коња на ком је.
Трг је био велики паркинг, јер се управо ове године намножило кола, а места није, па ајд на трг.
Славка, Брана из IV1, Оли Бој, у задњем делу дворишта гимназије, пре реновирања (што ће бити овог лета). Пошто је згради следовала генералка, последњих година се ништа није радило, па је много тога препуштено распадању, крпило се само оно што мора и што би било опасно да се остави. И мали фудбал и рукомет и одбојка и остало се играло ту на бетону, као сала за физичко су служиле две више просторије у неким стражњим зградама, још старијим и рушевнијим од главне.
Славка на тргу, препознао бих је с километра по тим белим ципелама. Видим пет фића, једног тристаћа, једног опел кадета (упорно је популаран, ваљда под утицајем гастарбајтера, и Слађин ћале га је имао), један форд ескорт.
Пред водоторњем је један ами осам, реткост. Увелико су се виђале старе шестице, ових је још било мало. Бусеви на главном сокаку су онај стари модел из шездесетих, ти заобљени. На доста линија су већ уведени ови нови, четвртасти, којима је предња страна скроз равна. Није нимало аеродинамично, ал' ко га јебе, нису за неку брзину, осим што су онда исте такве стављали и да возе до околних села. Био сам измислио фору да је то аутоматизована производња, то излази једно црево са аутобусом произвољне дужине, а они само одсеку колико им треба.
А ово је неко са белим ескортом и додатним спортским магловкама (знак да се ту неко џегерише и хоће да му кола изгледају другачије, шатро спортска вожња) пред гимназијом, довезао рибу ваљда... Е сад ко се ту дувао, она или он, питање је сад.
Није ваљда да је Брану... ко зна, она није важила за неку рибетину, ал' то не мора да значи да није била популарна.
Ово полугодиште смо били преподневна смена, дакле ово је гуштерисање пред Волтом после часова... шатро чека се аутобус, а у ствари се седи (буквално) пред излогом и одвали неких пола сата, док не наиђе понеко из друге смене, док се види ко пролази... У тој међусмени, од 13:05 до 14:00 је корзо живео неки свој међуживот, док не дочека вече. Моји се ту нису састајали, из града смо били само нас двојица, но сам ја био са овима из IV4, а њихов излог је био код Пролетера (обућа, добрих 15цм испуста под стаклом, таман да се спусти дупе), тридесетак метара десно. На овој фотци су неки матуранти - наравно, све су оне излазиле са старијим момцима.
Спомиње се: 01-IV-1973., Радна акција у Нафтагасу, IV4, Вишња Лазин, водоторањ, гастарбајтер, корзо, Оливера Стојановић (Оли Бој), Омеге, Славица Тејин (Слађа), Славка Висковић, тристаћ, фића, на енглеском
17-VIII-2024 - 15-IV-2026