19-XI-1971.

Диван дан. За време физичког, Славка јавила вест: Спужва, латинац, није ту. Морао сам да је пољубим (у образ) за муштулук. Е, а шта ако ипак дође, мораћеш да ми вратиш... Те сам тако први (и једини) пут пожелео да дође. Срећом, није, па нисмо имали шести час. Слађа ме у две речи убедила да останемо на корзоу после петог часа. У ствари не, прво смо шетали обалом, са задње стране школе, исто близу, причали о свему и свачему. Спомињали се и Јошка и Пишта и Драгана и много што шта ми је постало јасније (а да, јако, ничег се не сећам, мора да је било јако важно).

Ту сам престао да пишем јер бака није могла да спава, смета јој моје светло, па је кренула са тирадом за то вече (јесте прошло 00:30). Да то бар изручи једном недељно па да смо готови, него мора сваки дан помало.

А, да, Драгана, што сам писао прекјуче како је била са Јошка па није па јесте. Крену они, она оде у Охрид, он оде за њом и тамо попије штиклу, онда се по повратку помире па га она опет откачи, па плаче цео следећи дан, па сутрадан пошаље Дуцу да преговара да се помире, па га увече опет откачи, па сутра плаче... Тип напросто дигао руке.

Ове недеље, 22. - 27. радимо праксу у штампарији, ваљда од 8 до 12 а поподне школа (добро, не питају нас и не задају домаћи). То је само два ћошка од школе и доста занимљиво. Ту је моја група (Воза, Средљак, Бајче, Драгана, Слађа и Иванка), други су у другим одељењима. Углавном не радимо ништа, стојимо са стране и играмо зујалице. Не знам колико чврга сам добио. Пришљамчио сам се у фото лабораторију, матори види да свашта знам, па сам му чак нешто и помагао, и замазивао сенке од селотејпа којим су причвршћивали фотке за цинкане плоче, стајао тамо док се лучним светлом осветљава слабо осетљива емулзија, шта сам већ умео.

Драгана тренутно бари упоредо Сташа и мене, повремено. За време те праксе у штампарији, држи ми се за руку око лакта, и певуши "шта радиш викендом" од "Свитања" ("What do you do on sunday, babe", "Dawn", тада омањи хит), па ме пита шта значи "do you want me". Ја преведем. Па јел ме желиш, пита она, и набаци једну од оних фаца које користи само кад бари фрајера, а нашла си кад ћеш то да ме питаш, и пред толикима, нарочито поврх оног што сам чуо неки дан... Једно су алузије и зезање, што може да се схвати и озбиљно и као зајебанција, а сасвим је друго да се у сред тога каже нешто баш озбиљно и неопозиво... па онда може да испадне на ову или ону страну. Могао бих да ухватим згодитак и/или попијем штиклу за недељу-две, или да почну да ме зајебавају на три четр сад. Колико год да је желим, не бих волео да траје три дана и остави горчину. Овако нико живи не може да разликује озбиљно барење од зезања. Те сам одговорио, у истом духу, неодређено, са "све зависи од тога како ти то схваташ" (дакле ако је озбиљно, може озбиљно, иначе јок). И били смо се већ извештили у таквом говору, где све може да значи оно што значи, или да буде сексуална алузија. Како рече Радоја једном, "ако би се из речника избациле све речи које могу да имају и оно значење, од речника не би остале ни корице, јер и корице могу да се схвате...".

Дваеспетог је Д.М. већ била отишла (друштвењаци имају мање часова од нас, ми смо неки експериментални програм са два часа матиша више), па сам мислио да ћу кући сам, јер је Вишња у хору и имају пробу после часова. Али сам је спазио испред зборнице, чека ваљда неког професора. Наша врата су баш ту близу (због чега смо чешће најебали), па сам је наговорио да јој покажем учионицу, шта имамо по зидовима. "ви који улазите, остајете до смрти", "ave z, morituri te salutant" (за историчара), "moriatur professor m.v. (spužva)" (за латинца). Не сећам се где је то стајало, вероватно ситно испод чивилука па се углавном није видело кад се окаче јакне. По стилу бих рекао да је моје, ту сам и седео, можда је нешто писао и Воза. Па сам јој причао ко где седи, и каква је Соња и њен пештерско-банатско-моравски нагласак. Па прешао на бијафранске и јеврејске вицеве од летос, па који филм ваља погледати ("Бубашинтер", мораш то). Нисам јој никад ближе био... само се не одмичи.

У Хрватској штрајк свеучилишта, тема су савезни прописи у вези валута, банкарства и трговине, као и разни лингвистички, војни и политички захтеви; Савез студената позвао на штрајк на свим високошколским институцијама у Хрватској, што је прихваћено.


Спомиње се: фебруар 1972., фотке, Веља Бачикин (Бајче), Вишња Лазин, Градивој Средљев (Средљак), Драгана Витас, Душица Тошин (Дуца), Здравко Сметовачки (Воза), Иванка Стојанчев, Јошка Рац, корзо, Пишта Рац, Радоје Малетин (Радоја), Славица Тејин (Слађа), Славка Висковић, Соња Славковић, Станоје Сердаревић (Сташа), фрајер, на енглеском

6-II-2021 - 25-VI-2026