Овај чланак се односи на себе, рекурзивно.
Апликација у којој пишем ово што овде пише, ову аутобиографију. Тако сам временом израстао у програмера писца алата, да није било другог исхода него да сам себи испрограмирам оловку којом ћу ово да пишем. Јер ми је требала та структура по датумима, и полуаутоматско убацивање металинака у чланке, и упис у базу података. Нема тог програма за обраду текста који би могао да ради управо то што ми треба а да кошта довољно мало да ми се не исплати да га напишем сам. Да сам тако нешто узео, прво бих се једио што сам пукао лову за нешто што сам могао и сам, а онда још и зато што не ради оно и онако како сам хтео.
И после кажу да опанчари иду боси.
Ово је првобитно био Зод, а онда сам, маја 2007. одвојио верзију у засебан пројекат. Рађено у фоксу од почетка, с тим што од 2020. постоји и верзија у Пајтон/Дабоу, у којој пишем верзију на српском.
Јула 2020. сам претабао базу тако да се све преписало из фокса, тј дебеефова, у постгрес, да тамо чувам верзију на српском. После тога штагод да додам на енглеском, копирам исто у постгрес али у резервна поља, тако да не прегазим превод.
Крајем године сам кренуо да пишем текуће дане прво на српском (ал' прво направим слог у фоксу), па онда кад стигнем преведем на енглески, тамо додам фотке, па онда вратим линкове на фотке и у српски. Неколико пута идем тамо-амо, ал' није то лоше, сетим се којечега што сам пропустио у оној другој верзији, видим где су брљотке, па исправљам.
Око септембра 2023. сам довољно попиздео на братију која држи линукс вино (оно што није емуљатор) јер су укинули могућност да се уноси или убацује (са стевке) текст на било ком другом писму сем енглеског, па сам ту одустао од тога да у њему терам фокс и пишем енглеску верзију овог. Звучи мало парадоксално да не могу енглески јер ту може само енглески, али имам толико имена којечега са та три слова која овај не пушта, да ми је напросто било лакше да све пребацим у пајтон - енглеска верзија је сад у истом слогу, само користи свој скуп поља. Овако ми је много лакше, и мислим да сам се баш и расписао откако ме овако кренула карта.
Ово није само апликација, него и овај спис што у њој пишем, а опет то није ни нормална приповест, јер у свакој таквој нормалној причи сама прича није лик у себи, није место, она у себи не постоји, не спомиње се, једино у предговору, који и није њен део. Овде је све то - и прича утиче на догађаје, читаоци се понекад појаве у њима, она се спомиње у себи, бива предмет разговора које спомиње, и догађа се чак и да нисам једини који побрка имена, па се у стварном животу спомене име какво је овде.
Реч (по Павићу) успе да ту и тамо постане месо.
24-V-2021 - 15-IV-2026