03-I-2009.
Шишањац... Лена скратила косу, ја браду. Како су ме оно јесенас наговориле да прескочим једно квартално поткресивање, брада ми је стекла чин патријарха, богата и раскошна, ама доста. Испоставило се да нисмо знали једно за друго, па је било смеха кад смо се спазили.
За sGradlj.com сам нешто чачкао bzdixt.bak - не прг фајл, него претходну верзију, дакле нешто сам сјебао па тражим последњу здраву верзију... чачкао сам и dict2dixt.prg, дакле нешто сам прелазио са једне верзије табеле на другу, што обично радим тек кад уводим неко проширење... а не, није за племена него за Бјо, био сам нашао службени речник из ДБА, па ми је требало за чланак о 02-VI-1992. да претабам ту табелу са речником из јускија у 1250. Једино што се та табела налази у директорију где радим остатак сајта. А ни та страница није писана баш данас, него пет година касније, кад сам опет нашао тај речник. Успео сам да забуним себе, петнаест година касније... право самоубиство из заседе.
За „обичаје северноамеричких племена“ сам сфоткао три бочице кућне хемије, колико да покажем како овде етикета не служи томе да означи шта има унутра, него да помогне продају. То ме је јебало у здрав мозак, јер мада нисам баш нарочито ћорав, кад је слабије светло не видим баш ситна слова, па док оно нисмо имали купатило па ишли код деце у Ричмонд да се купамо, од седам бочица шест садржи регенератор и којешта, а само једна шампон - што никако нисам успевао да прочитам, него методом покушаја и попушаја. Уосталом, ево тог чланка. На фоткама сам појачао онај део текста где пише шта има унутра.
Као, уосталом, Влејсикови (хм, Влашићеви?... да мора да су Јевреји некакви Власи, чим на тегли пише и да је кошер) кисели краставци, где је реч „краставци“ написана још ситније, негде међу састојцима, а главна реч на етикети је „МИРОЂИЈЕ“. Саме мирођије, пак, нема нигде да се купи, а не да се наћи ни на мрежи, јер срчка налази саме киселе краставце.
Кактуси на спрату одлично напредују. Баш су се лепо расцветали, милина једна. Имам и добрих фотака... ма, добро, ево. Лево се види синтисајзер, који смо купили ето тако да имамо, ако смо могли код куће... Мада, никад га нисам повезао са рачунаром, план да свируцкам и штогод се зајебавам са секвенцерима се одлаже за следећи недоглед.
Плакар је пун, углавном (... 37 речи...).
Јавила се и наша агентуља из Роџерса (два села улево од Андерса), да пита јесмо ли добили тапију (јер смо добили само извод о размени једног троугла земље са комшијом, те цртеж плаца, али још није на наше име, то је стање претходног дана), и успут каже да је тамо малтене провала облака, да упозоравају да река може да се излије. Нама то, наравно, неће имати везе, јер је кућа на високом, а и ушће потока је два километра низводно од неке омање бране, тако да ту само шта се накупи из оближњег слива.
Луди поп из броја шест је опет хранио галебове, а светло у подне пада таман како треба, а и та жива ограда, која крије жичану, је још бујна и зелена, мада је већ почела да се суши десетак метара десно ван овог призора, па су фотке испале баш добро, а има и нешто видеа. Истина, видео је у ВГА резолуцији, Фујица не уме јаче. У неком тренутку је неки галеб имао и кришку хлеба без средине натакнуту око врата, ал то нисам снимио, види се само како је држи у кљуну.
На УАу неко из Финске (тј Финац из Калифорније) реагује на моје „програмирање је као проституција, радимо оно што иначе волимо, а најсрећнији смо кад нам и плате“.
Као неко ко је пазарио бројне алате за разне језике, да кажем да нема да се мислиш, купи то осим ако баш МНОГО волиш да куцаш, дебагујеш исту ствар по сто пута и толико пута радиш увек исто и, да, ако пазиш на сваку пару а не на хиљадарке.
Што се тиче проститутки, не бих се сложио да нас „плаћају да радимо оно што волимо“. Знам неколико проститутки (не пословно, дакако), и СВЕ до једне кажу да то занимање доноси најгора понижења, нељудско је, ружно и прљаво, ником да не пожелиш.
Како бива са паралелама, држе растојање до бесконачности.
А то што кажеш је истинитије него што могу да замислим - а не могу, јер их нисам уопште сретао (бар колико знам), и чврсто верујем да ако не могу то са вољним партнером, ни не заслужујем. Тј сложио сам се унапред. Оно сам рекао више у смислу да „радимо то за паре“ па смо некако у истом положају као оне, а „волимо“ је била претпоставка, заснована на, како рекох, никаквом непосредном увиду. Паралела између њиховог и нашег посла је, опет, задржала растојање: наводно смо у том послу зато што га волимо (волим да програмирам а претпостављам да свако воли секс), а онда ми ипак углавном ни не морамо да видимо своје муштерије, а и више нас поштују (у Србији баш и не, а тада сам сковао ту фразу; овде да).
Било је тренутака када сам се премишљао око моралности оног што радим. Да ли је требало да оставим мод за обуку - корисник је то могао да користи да води двоструке књиге. Да ли је уопште требало да разговарам са оном фирмом за телемаркетинг? Јесу ли они трећи само олош, или поштовани (тј богат) олош? Засад добро, и кад сам морао у мутљаг, брзо је прошло.
Те пренеси моје извињење секс радницама - само сам замишљао да би им се свиђао посао и да би тек понекад морале да истрпе незгодну муштерију, као ми. То мора да је кошмар, нешто што већина воли мораш да радиш за паре, не бирајући с ким, и притом већи део дајеш свом израбљивачу.
Мало ниже, а пропао изреке „run-of-the-mill“... нећу преводити, што бих се и с тим зајебавао.
„I often find myself amused when I try to take some of such proverbs at face value. What grain does one take to a mill to get it ground into a standard combo? What is it before it is called a day? Why do people try to call my name and not me? If one goes to relieve themself (them - who are they?), i.e. take a dump, where does they take it? I thought they is leaving something. If one is "on the air", do they (they who - I said one) fall when I turn the radio off?“.
За то време, Го се враћала из Зрењанина, има занимљивих фотака са преседања, ваљда у Чикагу. Неко је тамо пуштен да се игра са светлима, и добро је и испало.
Ту негде, можда још пре нове године, смо ишли са Нином да изабере модел кауча да купи. Тј модел је знала који хоће, нешто у два дела, од чега један делом без наслона, него да изабере испуну и пресвлаку. Испуну је изабрала нешто тврђу, јер смо научили како је оно америчко, дебело и мекано, у ствари неудобно. Јесте згодно чим седнеш, фино потонеш и не жуља нигде, али већ десетак минута касније осећаш да положај никако није ергономски, дупе утоне а леђа дођу под погрешним углом. За пресвлаку је одабрала неку тамноплаву кожу, нешто невероватно. И да, могла је да бира и какве ноге хоће, узела нешто што неће да се примећује много. То се чека пар недеља, практично га праве по наруџбини и то негде у Канади. Стигло је сад, седмог, и одушевило нас. Ноге су стигле у засебној кутији, па смо их само ушрафили. Легао је у то ћоше ко дупе на ношу, тачно наспрам телевизора, што иначе не гледамо... тј на том телевизору се сад игра, он је излазни орган за плејстејшн и шта већ има.
Временом ћу тек навићи да је тај кауч најбоље место за мачкодрем, кад није заузет. Ма, удобан је и тепих.
Код ње су одустали од селидбе преостале екипе у Атланту. Међу оних 300 који су добили отказ прошлог месеца је било и оних који су се већ преселили (!), тако да је добро и прошла... засад. Већ се спрема да тражи нов посао, пошто ово што су њих двоје остали да раде се све више скраћује. Сад су решили да смање издавачку делатност - оне брошуре са колима на продају, што су се бесплатно делиле (стоје на полици кад се излази из самоуслуге, узмеш бесплатан примерак) ће сад да буду месечне а не недељне (а коме па требају огласи од пре неку недељу?), тј већина тога ће да буде само на мрежи. Мада је нешто чудно, сад би тек требало да крене тржиште половних и још половнијих кола, јер би тржиште нових требало да је прво на удару. А можда је тај удар већ прошао, и сад почиње да пада и тржиште половних. И нема везе што је бензин сад само 1,40 - кола нема ко да купује, што значи да опада цела пратећа индустрија. Код нас на крају сокака је затворен један што је продавао кола (половна, ваљда), а и којегде виђамо и друге дућане како се затварају.
Преписка са ћалетом...
Тренутно је у Европи гужва око плина. Наиме, Украјина се не слаже са ценом руског гаса, а све земље Европе које га троше прихватају, па су Руси увели рестрикцију за Украјину, али обзиром да сви водови иду преко ње, они поткрадају. Сутра се настављају преговори Москва:Кијев. Ми још имамо плин, али је од јутрос слабији притисак. Србија је обезбедила и повећану производњу струје, па ће кварцна пећ да ради нон-стоп.
Да, чујем од Шкрбе и осталих да је током недеље био пуштен гас из резерви - што из Мокрина, што из Мађарске - те да је тај нешто слабији и да се нису баш огрејали. Шта је било после, не знам.
Немамо кише, али ни много снега. Јутрос је најнижа температура била у Сјеници (--20), а на Златибору и у Зрењанину --11 Ц,; у свим осталим градовима минус је био једноцифрен.
Овде је у међувремену било свашта, и ветар од 100кмч (пролетео онако, нисмо га много осетили, само шушти магнолија), па је била нека олуја сутрадан - изгледа гадно на радару, брзо пролази преко нас, и унутра можеш и да не приметиш шта је напољу, јер је била југозападна, тј са авлијске стране, где сад нема дрвета које би шуштало, а и кров је сређен па нема куд да дува. Једино што смо приметили је да нешто као лупка у кујни, и онда некако сконтамо да то набија потпритисак у одушци од канализације, која иде увис од прикључка за судоперу, те љуља оно воде у сифону у судопери, и то лупка.
Спомиње се: 02-VI-1992., Службени речник, sGradlj.com, Андерсвил, Бјо, Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), ДБА, Јелена Средљевић (Лена), јуски, Невена Средљевић (Нина), УбикАгора, Фујица (Фујица), на енглеском
5-VIII-2024 - 28-VII-2025