28-X-2024.
Наспававши се добро у четвртак, рачунао сам да ни у петак нећу тек тако заспати... Па, нисам никако. Устао око четири, издимио једну, вратио се, не иде. Устао, скувао кафу, направио десетак цигара, играо биџулд на меку, пискарао у Бјо... и неће сан на очи. Ајде у четвртак да кажемо да ме разбудила она кафанска кафа пред вожњу назад, и што ме дочекало четврт кафе коју сам отпијуцкао без размишљања - а онда како то да ми ни пола кафе после ручка не може ништа кад ме спопадне сијеста - него сам у петак попио укупно једну кафу, ону другу, прву сам преспавао.
Тог петка је ишла и мало у пазар, требаће меса за шницле, и успут нашла и чачкалице, тј сетила се. Био сам се сетио прошли пут у Роди, ал' већ смо били скоро код касе, питао радницу где им то стоји, каже у кухињском ћошку, чак тамо, нека други пут ћемо. Било нам понестало на башти (или су лопови макли, немајући друго шта) па сам оно септембра однео, и сваки пут заборавимо да вратимо. Сад откако сам и кломпе набавио, више немам други безнадежни артикал да тражим, осим маги зачина.
И оно што сам пре ручка дремнуо у ствари и нисам баш, било је више неко полубунило, опет гледам себе како сањам, истина сад у нешто дужим комадима. Расанило ме кад је почела да лупа месо, долазе Милан, Лена и Тања, дакле пече се Карађорђева шницла. Они су стигли нешто касније, изгледа да је возио спорије (не, био је неки чукарац успут па су чекали да прођу), а Тања се баш драла, био се штогод и изнервирао. Но, први јој је пут да иде ван града. Тако је испало да је Боба стигао пола сата пре њих, па смо га темељно испитали како је ишла градња и папирологија. Као и кад смо ово градили, то је отприлике четвртина-трећина укупног трошка.
Но, кад је изнела супу, узела да изнесе и шницле. Да се не би охладиле, држала их је у стакленој посуди у рерни, што је онда морала да држи кроз крпу. Био сам у купатилу тог тренутка и звучало је као да је на под пала кутлача. Док сам изашао, већ су скупљали срчу метлом на гомилу, и месо у тигањ. Нема ручка, не може се то јести, јесте то дебље стакло и тог ситног иверја и нема толико, али нисмо ваљда луди да ризикујемо. То ће после да се повади, полако и под бољим светлом, добиће га мачке, има да се часте целе недеље. Док смо јели супу, предложи Милан да оде до Занатлије и донесе. Јесте да они разносе, ал' њему је канда требало мало соло вожње. И би тако, каже да је уживао у вожњи, град скоро празан, места за паркирање колико хоћеш, и да, у Занатлији је задимљено и трешти музика, акустична ал свеједно, не бисмо могли да разговарамо тамо.
Милан је још увек на као пробном раду, па ако се покаже онда ће више да буде друга линија одбране него главни мотор. Лена се враћа на посао за коју недељу, и већ помало завирује тамо да види шта се ради. И има једна новост, кад се исправи неки баг и то прође прво тестирање, то може да се види на неком бочном сајту који управо за то и служи. Е сад је то на располагању и муштеријама, само још није пуштено на сва звона, и та је ствар на тестирању. А ови где Милан ради су управо муштерија и она њему прода фору како може то да се види, он то прода својима на послу и испадне да су га носили на раменима за то.
Тања се нешто касније лепо испрдела, напунила пелену и одмах јој се поправило расположење. И стварно, није до вожње, преспавала је повратак. И ја сам нешто дремнуо поподне, мање од сата, навио сам се да не преспавам много, да не бих опет виленио целу ноћ. Увече смо се опет после забаве дохватили пића, и мада сам мислио да ћу заспати до краја прве чашице, није него, и током четврте сам мислио да ћу тако заспати па нисам. Ујутро, најзад, нормалан. Ал' смо цео дан били онако, ништа нам се није радило, а план да сецкамо дуње за ракију је одложен за данас.
Нина је отишла за викенд са децом у Вучији лог, што је исти онај аквапарк у хали где су били и 2018. кад је Лена била тамо.
Увече причали са Го и њенима, још се не спремају за селидбу. Стенли је купио неку Тојоту, ма џип, треба нешто да се пицне, ништа велико, купио за 7500 а продаће га за 14500, већ има муштерију. Тај је већ трипут звао да провери је ли набавио. То му је, каже, за увећану кирију која их тамо чека. Једина припрема за селидбу је што распродаје залихе - неки диференцијал, један мотор, неке точкове што су он и онај његов румунски Мађар нашли на отпаду и покупили за џабе... све што прода не мора да сели.
Цео данашњи дан је отишао на сецкање, чишћење и барење дуња за ракију. Додали смо и 15кг јабука, што смо ујутро отишли да купимо у пиљарници код месне. Добро нам је ишло, чак сам имао времена и да дремнем неких 20 минута после ручка (не ваља радити сатаром кад дође та жута минута), мачке су нам правиле друштво. Рундек је дошао неколико пута да га помазимо, па и мали Једнобрк (изгледа ипак женка). Завршили смо око 17:00, кад се већ хватао мрак (од јуче смо се вратили на нормалан часовник). Остало је можда кило некаквог ситниша с којим се није вредело зајебавати, више плесни него меса, напросто смо решили да прогласимо победу а то бацимо.
Лена послала Тањину слику, телефоном изблиза, јер је сад већ постало питање које ће јој боје бити очи. Изгледа ипак на оца, сивозелене или тако нешто. После сам наточио литру тутифрутија 22.1 и оног „?“ из не знам које године, за које смо мислили да је крушка а после нисмо могли да нађемо, и које је било разлог да кренемо и пробамо из сваког балона, и ударимо нове ознаке да више не бркамо, док га нисмо нашли, ал' сад више вуче на јабуку. Ту негде смо решили да баталимо и Клинцаид, више нам не чини задовољство, а од десетак ствари које сам намерио да тамо урадим, знам да нећу урадити ниједну, немам више воље. Договор је да истерамо још једну сезону, скупим друштво још једном, а онда да продамо.
Те сам тако вратио спавање на нормалу, устао у осам. Док сам се расањивао, појави се главобоља, као на дугме, права мамурлучка, ал' знам за јадац, догађало ми се и раније само не кад се пробудим него десетак минута пре. И прошла до пола кафе, као и сваки пут.
Наредних дана сам се петљао са мрз плаџером, дотерао га дотле да већ увелико свира, а и оно што свира углавном испише горе у наслов маске (не баш увек, исписује оно што је селектовано у решеци, а ту већ буде и раштимовано јер успут бришем бивше фајлове, а решетка уме да касни за тим, ето мени посла). Тридесетог поподне смо обишли гробља, што смо радили још од деветнаесте, с тим што је тада то било августа, али смо већ наредне то преместили за крај октобра. Прошле године смо нешто прескочили, ал' ево нас опет. Нисмо имали нешто много посла, мада смо могли понешто и да урадимо, оно на католичком је баш у лошем стању, потонуло је, камен је укриво, ал' каже то је наслоњено на бетонски оквир, који је урадио чувени грађевинац Маћи... јел' некад он уопште урадио нешто како ваља? Мада, руку на срце, колико је потонуло за прве три године, то му је, остало је тако и није тонуло дубље.
Деца су, како видим по фоткама (а све три су слале), лепо провела ноћ вештица. Линда, Санда и Виолета су ишле да коринђају, костими одлично испали (Виолета је баш права вештица). Раја остао код куће да прима коринђаше... Чак се и Милан сликао са Тањом и Апијем, обоје костимирани.
Они сервисери поправили фрајера, и јесте, кажу и они да је црко грејач, тј „страдао током употребе“.
У петак пала надстрешница пред железничком у Новом Саду, четрнаесторо изгинуло у четврт секунде. Бурунди је за пешес сати већ покупио са мреже довољно материјала да се види шта се у ствари десило - шалабајзери су окачили још једну терасу изнутра, о исте те стубове, спољну додатно оптеретили, а сидра са крова, на којима је све то висило, скинули да не сметају протоку кишнице. Дан-два касније се испоставило да на пројекту није био ниједан грађевинац статичар, све фасадери, декоратери и стручњаци за мобилијар. Врхушка на власти је у току прва два сата од несреће кренули са две-три кампање - да тврде да то није ни реконструисано, то је старо (на шта се одмах појавило више десетина фотки и видеа где се види да јесте), да је опозиција једно зло што користи несрећу зарад сумњиве полтитичке добити (јер их позивају на одговорност), и да склањају све хвалоспеве архитектури са својих сајтова где се спомињала та нереконструкција. Не ђубрад, него баш злочинци крвавих руку.
И да, сав изломљени бетон и остало су почишћени у року од 12 сати. Том брзином ни Руди Ђулијани није уклањао доказе.
Спомиње се: Апи, биџулд 2, Бјо, Бурунди, Виолета, Горана Средљевић (Го), Добривој Гунароши (Боба), Занатлија, Јелена Средљевић (Лена), Клинцаид, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Маћи, Милан Настић, мрз плаџер, Невена Средљевић (Нина), Рју (Раја), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Стенли Бергер, Тања Настић, тутифрути, фрајер, на енглеском
28-X-2024 - 5-VII-2026