07-X-2024.
У суботу се чули поподне са Нином, девојке нису звале целе недеље, што је и добар и лош знак. Добро је што умеју да се снађу, нема ситуације, а с друге стране их сад ређе виђамо. Алиша има неких здравствених, тачније медицинских проблема, сваки час јој нађу по нешто, па у свој распоред мора да убаци негде и свраћање до лабораторије итд, па уме да се деси да уместо своја четири сата одради само два. Срећом, то уради прво, док ови сви још спавају, чак су и ове две кренуле да устају око пола десет.
И добро је што су се тако осамосталиле, јер од Реина и Фрејс слаба вајда, као што смо и очекивали, то њихово је трајало отприлике месец-два а онда су изгустирали, више нису долазили по њих. Реин је долазио још месец и нешто колико да буде ту, обично би само заспао на каучу и отишао кад му истекне време. Ту је ако нешто треба. Е сад су њих двоје отишли на Филипине, опет вероватно бесплатним шлепањем о војне авионе, што им је овог пута потрајало три дана. Ал је џабе. Зидали су тамо неку кућу са ваљда њеним или његовим братом, двојну, па сад иду да заврше свој део, овај се већ уселио. Личи на онај мој план да пола године проводим овде а пола тамо, и да на обе стране давим све причама како је на оној другој страни све боље и лепше, па који ме први умлате, ти да ме и саране. Остају тамо бар до пролећа.
Елем, прича нам Нина како планира да, кад тамо негде око нове године почне да ради од куће, има спремну канцеларију, а за то би уредила ону собу у гаражи, која је засад магацин... Упорно јој се догађа да купује неке ствари које зна да мора да су тамо, али би откопавање трајало два дана. Тамо је и Реин изгледа пренео своју залиху машинских делова са посла, има ту добрих комада, фина чврста израда, авијација је то (зове се морнарица да би збунили непријатеља), њему жао да баци а канда га је Фрејс била потерала да склони то све из гараже (која јесте била кртлог*, још кад смо оно имали прилике да је видимо). Нина је била свратила до њих пре него што су отишли, да опет пресели Ендера код себе, тј кутију са његовим пепелом. Било ми је занимљиво што га је онда и Го споменула, али не по стварном имену него како га ја зовем овде. Е, имам читаоца.
После најновијих срања око поплава у Северној Каролини, где је Ешвил најебао (јбт само 200-300км од Андерса, шта је то за такав ураган), Нина реши да помогне комшијама. Да се скупљају паре не вреди, то све ФЕМА апи и тако затрпава рупу насталу финансирањем имиграције из Африке и којегде, него је нашла неке у крају, нека грађанска иницијатива, који скупљају потрепштине за ситну децу, па је покупила претекле пелене, и памучне и оне нераспаковане папирне, и још којешта што је нашла, и то однела у НК. За дотур тога ће изгледа да организују конвој, да ФЕМА не би могла да их врати назад, као што су чак враћали неке што су приватним хеликоптерима ишли да спасавају људе, па је било „вратите ову госпођу где сте је нашли иначе ћемо вас ухапсити“. Народ све више пизди на Фему, и само чекам да чујем да су их пребили (дочекао сутрадан, чујем да је њихов шеф за регион заглавио у болницу). Већ се и локални шерифи организују да им јебу матер. Званични подаци говоре о стотинама мртвих, али гледајући извештаје и видоје са лица места, пре ће бити десетине хиљада. Фема, наводно, више ни не допрема мртвачке кесе, него спремају булдожере да то све поравнају.
Раја, иначе, најзад добија нов писаћи сто... Нинин стари из 1999, онај кинески што смо узели да деца имају где да раде домаћи, узет кад сам узео и некакв сто да на њему држим Змајчека. Дотле је трошио један од два сточића, из Глоца (!), што су коштали 20$ комад, в 08-IV-2004.. да на њима стоје шиваће машине. То је најклимавији комад, држи се на осам шрафова и леђа од лесонита. Како је он досад уништавао намештај (овде је већ сатарио онај сто што смо узели пред њихов долазак, а успео је да разбуца и металну столицу, наслон више није могао да се прикачи), начисто сам се шокирао кад сам видео на чему му стоји монитор.
Линда, Санда и Виолета су направиле фигурице по ликовима из серије „Кишни свет“, такозване мачке-пужеве-голаће, и то ове две не заостају нарочито за старијом сестром по техници и вештини. Оно, није да сам се тога баш нагледао, можда неколико кратких од по петнаестак секунди, али и на толишном узорку могу да кажем да су трефиле и облик и размеру и позу и све. Позадина на којој је ово снимљено је исти онај плави кожни кауч из 2007.
Увече, доста касно, се јавио Борче, сутра френдз парти, важи. Каже стигао је из Македоније касно синоћ, возио 700 км за један дан, водио унука да види прапостојебину, причаће. Убрзо потом смо причали са Гораном и Стенлијем, видели доста и Аниту (новоослобођени зуб се скоро поравнао са својим паром; нашла је онај што је испао, и нуто чуда, том је почео да расте корен) и помало и Нешу („у новој кући ћеш имати три купатила, можеш да пишаш где хоћеш... тј никад ти купатило није далеко и увек има неко слободно“ „ааа трајаће ми целу годину да све то пронађем“). Спремају се полако за селидбу, имају уговор од децембра, један ауто су већ продали, на другом је Стенли нешто чистио згуснуто уље из браве на задњим десним вратима („отвара се лепо изнутра, а уме и споља ако си упоран“), трећи се већ спрема.
Го завршила свој велики надреални квилт... ово је чудо једно, испод њега мора да се сања нешто блесаво. Пола сата сам гледао а онда коментарисао овако
још увек смишљам шта бих рекао на ово... можда „чврсто ушивено а вртложи се“
по слагању линија подсећа донекле на радове теча Лобе из 1983-6 (в. септембар 1985.), ал' он је то водио више као магнетна поља, није то овако вртело
тј некле су негде даље, ово је јаче
и не смета му ништа што неће бити урамљено
Онда су нам Линда и Санда упале у разговор, тј покушале, па сам ја устао од мека и сео за Змајчека да видим шта је... оне послале звучну поруку, ал' њихов микрофон је подешен на доста ниско, а разговор за меком је био баш гласан, не разумем шта кажу... па ајде прекинемо овај разговор и зовемо ми њих. Ех, трагедија, њихов другар с којим су се играле у Роублоксу, баш лепо су се играле, нестао са везе, не могу ни да га нађу претрагом, нестао скроз. Хјооој... питајте Рају, он је имао исте такве фрке пре пет-шест година. Ма он мора да се не сећа. Е, одлично онда, ако је он заборавио, можете и ви. Онда баби проради да штагод да кажемо на дату тему неће помоћи, јер је то и даље чачкање свеже ране, сузе ће и даље (обема!) да теку, него окрене на оне фигурице што су направиле. Кренемо обоје да их хвалимо како су то добро направиле, оне се одмах растрче да нам донесу да видимо (заборавиле да смо већ видели, како бисмо иначе хвалили) и ту стану и сузе и узбуђење... и пет минута касније обећамо да ћемо их звати кад завршимо разговор са тетком. Горани пак, кажемо да наговори Аниту да их зове одмах... ал' врага, као чуле су се нешто и после пар минута разлаз, мора да је Нина стигла.
У ствари је Анита добила Рају... свеједно се брзо завршило, а кад смо се и ми разишли, око 1, Стенли и Анита су отишли да пазаре, а ми сели и попили... две ипо.
Најзад сам се решио да кренем да радим на свом мрз плаџеру (ака емпе три плејеру, опет поигравање са јуски ћирилицом), почев од неког елементарног, који сам скинуо са мреже још пре две године, јер... ваљда да задовољим своју навику да баратам подацима, да у њима уочавам где се шта променило или штрчи, остало ми ваљда с посла. И то је некако исто, тражио специјалне случајеве у подацима за конверзију или читајући Бјо, нађем свашта, и брљотке у подацима и грешке у куцању.
А волим да пратим шта ми се од музике пушта, да не бих превише преосталих дана потрошио слушајући шта не волим да чујем. Једно време сам био окачен на скроблер ласт ефем, па баталио кад сам видео шта ми све предлаже и како то покушава да буде још једна друштвењачка мрежа, и уопште нисам сигуран да ти подаци не буду продати нигде. После, са преласком на линукс и на Јагоду (плаџер који трошим последњих пешес година), сам променио и скроблер, сад је то либре еф ем, који нема ниједну од ласт ефемових мана, забатаљен је а пристојно брз, па на њему бар видим чега имам превише, даје ми листе двадесет најслушанијих песама и бендова, па сад дељем Стробсе, Боувија и Алвина Лија а већ сам комплет уклонио Хорслипс, нема везе што су Ирци, ипак су на крају крајева народњаци. Но, од пре неки дан се неко сетио да најзад нешто крене да ради са либре ефемом, и ти извештаји су нестали. Аха, порука је јасна, ако хоћеш нешто добро да прочиташ, а ти седи пиши. Биће ту посла и посла, разоноде за целу зиму. Откачио и либре, искључио скроблање, последњи слог (најзад видљив месец ипо касније) вели Sun, 06 Oct 2024 11:54:27 +0000.
Увече, наравно, френдз парти код Борчета. Опет нас је звао кад смо већ били на пола пута до њега, да нас покупи. Батали, бре, испланирали смо шетњу, нећем кварим. Успут сам се чак сетио да уђем у шпајиз да питам имају ли маги зачин, немају. Иако сам се испишао бар три пута у последња два-три сата, опет сам временом накупио притисак, и док смо стигли до горе, то је већ прешло у лагану психозу и убрзано дисање, иако сам се трудио да не журим, чак смо на последњих пола километра и смањили темпо. Ал' јок, чим је отворио врата, пројурио сам поред Драгане и правац купатило. Знајући да то неће тако лако да се отпусти, сео и... истог тренутка ме стигла главобоља, исти модел као пре осам дана, само нешто мало блажа и без изненађења, знао сам шта ме чека. Исто је прошла за пар минута, кад сам смирио дисање. А укапирао сам и узрок - био сам притегао кајиш на ону нову рупу што сам избушио пролетос, јер ако оставим на претходној, извлачи ми се кошуља или имам осећај да ће ми чакшире спасти. Нова рупа је у реду док седим и мувам се по кући, али за два ипо километра шетње ми набије ту чежњу за кењаром. Још једна ствар коју ваља памтити за убудуће, а накупило се тога већ онолико. Живот полако постаје као трабант - остало је још неколико ствари, као што су код њега били задњи прозори, за које не треба никакво упутство нити треба нешто пазити.
Е онда сам изашао, испоздрављао се, насуо (тутифрути 20.1, најстарији), и све је онда кренуло као и обично, ништа посебно. Вест од В.Г. је да се вероватно не састајемо седамнаестог, јер су њој нашли нешто на кожи па то треба да јој исеку, а истражује се и локација, можда нећемо баш тамо. Можда ћемо нас четворо у позориште, даје се „Госпођа министарка“ двадесетог. Онда је Драгана испричала како је навукла сестрића да јој набави карте за нешто баш за седамнаести, само две јер смо нас двојица заузети (бар је тако тада изгледало), и овај једва некако избунари да је... промашила годину, та је представа била лане. Борче је, пак, имао подужи извештај о посети родном крају, водио унука, дечку се указала рупа између испитног рока (очистио годину) и почетка семестра. Нису обилазили родбину, него ишли на Охрид и мало у роден крај. Каже ајде што су се измениле куће и људи, то није ни очекивао да ће да буде као што је било, него и природа - где је било дрвећа сад га нема и обратно, све се испретумбало, ништа није успео да препозна.
Наравно, дотакли смо се и Израела. Њих двоје су поприлично окренули ћурак, јер не можеш да не видиш да је та држава постала управо оно против чега се борила док је настајала, фашистички геноцидни лудак који руши све око себе. Е сад колико су они жртва сопствене пропаганде, то је питање, нешто су сувише сложни и нешто се слабо чује онај проценат који би требало да је отпоран на пропаганду.
Клопа је била баш добра, нашао је неки бољи избор мешаног меса, чак су им и роштиљске кобасице биле трефљене, обично буду или премасне или презачињене (а стара мудрост вели да уз слабију сировину треба јачи зачин да је прикрије). За салату је насекао лука и купуса у једну ћасу, и отворио теглу нечега што није ни ајвар ни пинџур ни лутеница него неки нов рецепт, назван потпуно без везе „закуска“. Тим боље, више волим куваре који имају надахнуће да смисле рецепт, него оне што су кандидати за књижевне награде. И добро је било, тек благо љуто, таман да мало огреје душу.
Пио се розе из кесе - тај формат постаје популаран и овде. Баш сам се сетио како смо оно правили мусулин (19-II-2003.)... За досипање сам се досетио да му кажем „кеса, куме“, што испрва није укапирао да се односи на кесу с вином, а онда му се баш свидело. Разилазили смо се полако нешто после један; Драгана је још са степеништа звала такси па је растанак пред зградом био нешто збрзељан, тај је брзо дошао. Још један зајебант са којим смо се сложили по десетак питања за та три минута. Лајтмотив је била она хајзенберговски неодредива граница између зоне где се закони спроводе и систем ради, и оне где одједном све може и ништа не мора... Како можеш знати кад си прешао из једне у другу?
Сутрадан, причали са Леном, нагледали се Тање како покушава да пузи, ал' још није савладала колена, како сад већ уме донекле да управља рукама али не и прстима, и како се све чешће смејуљи. Лепо се заокруглила, и удови и глава, обрашчићи више нису онолико истакнути, а и подваљак се утегао, и језик је ређе исплажен, баш се види како се мења. Била им и дадиља, добра је девојка него је уговор (с ким већ то, да није и то преко неких посредника) штогод нејасан, још ће морати да рашчивијава. Него, брат Стинге послао фотку са поподневне шетње - оно што је најавио још 07-VII-2024. кад се Тања још није ни родила, сад су урадили: дошао је са женом и новим сином, старијим од Тање пет недеља, па су се прошетали ту по крају. Жена је Ленино годиште. Наш коментар је да су обоје ухватили последњи воз за размножавање - да се сад није удала, после би то ишло све теже, а и он да се није сад отатио (опет, ћерка из првог брака сад има бар 23 године, видели смо је за 16-IX-2010.), после би дочекао да буде сувише матор кад клинац порасте. Све троје на фотци баш лепо изгледају. Ма, срећно им било, навијамо за њих.
Десетог били до баште, мало сам покосио на улици, док је било чорбе у шворценигеру, да не оставим, ово ново уље за двотактне машине не може да стоји растворено дуже од месеца, уквари се као. Она набрала дувана. Дуван се препородио, све се зелени, истерао новог лишћа, јесте нешто ситније али га има много. Дуње ћемо од недеље, још нису зреле колико треба, а ове закаснеле кише су ипак урадиле посао, величина им је скоро добра. У повратку, у Светофору гужва, било је око 15 и нешто, гомила њих иде с посла, мада већином изгледају као пензоси. Робе има још и више, некако су успели да још натрпају па се једва пролази, али нема фрке, нико нервозан, нико ни не гунђа а камоли да се нешто кошкају. На каси, она испред нас гура двоја колица - 48 ролни клозет папира, 24 литре киселе, неколико балона воде, гомила сланиша и којечега у другим колицима. Мора да држи старачки дом.
Једанаестог... звао Здравка Лакатоша, јер нам је опет рикнуо вентилатор у бојлеру. Изгледа овог пута неће помоћи нова кап шиванола, него ће да га извади, однесе у сервис да га ремонтују, па врати, што је и урадио следећег јутра. Лена послала „Срећна годишњица пожара у поткровљу свима који славе!“. На УАу, Алфонс заводи реда, упрошћава интерфејс, умива страницу... најзад је едитор за одговоре добио дугмиће за фарбање текста какве сад већ има сваки форум (ал веран себи он је то морао да напише сам) и, каже, укинуо је аутоматско цитирање, јер од целог форума само нас тројица то користимо. Хм, за протеклу недељу нас је и било укупно 11 који смо нешто уопште и написали... Недостајаће ми лакоћа којом сам убацивао одговоре међу одговоре, испреплетено, као што се овде и видело онолико пута...
Испало је да је у наредна четири дана убацио то цитирање, не онако аутоматски (иако на дугмету пише „ауто навод“), и сад чак много боље изгледа, није онако само „>“ испред пасуса, него прави хтмл, као што је сад нормално на форумима. Покушао је Алфонс и да ме увуче у неки бочни пројекат, само да се појавим са све фотком у фази презентације... ал' реко фала мати на салати, то већ није наша виртуелна кафана где се сви знамо, него јавно место.
Тринаестог диван дан, отишли на Нови Београд да опет видимо Тању. Баш лепо напредује, све се чешће насмеши, а кренули су изгледа и зубићи, за оних десетак минута што је била код мене оглодала ми је зглобове на оба палца... Јее, откад нисам то доживео, мм, да, од јесени 1992. кад је Лена била толика. Остали унучићи нису били овде кад су им зуби кретали. У повратку снимим овог Грумфа на задњем стаклу неког комбија.
Док смо били тамо, зове Здравко, каже оправљен је вентилатор. Договоримо да га зовем кад се вратимо, и тако и буде. Још је и издувао бојлер, брдо прашине је дигао, ал' ето сад имамо топле воде. Оно, имали смо и горе, и у суботу смо се тамо окупали, ал' нема туш кабине па све нешто као оно импровизовано туширање из августа 2004. Што је наредног јутра згодно дошло, било је нестало струје баш кад је она устала и хтела да скува кафу, и сетила се да горе у бојлеру мора да има топле воде од синоћ, па је збрбољила с тим. Наравно, струја је дошла чим је то завршила. Кафа је била млака, попила је скоро на екс.
----
* в. Кућни
Спомиње се: септембар 1985., 19-II-2003., 08-IV-2004., 16-IX-2010., 07-VII-2024., Алан Форд, Алфонс д'Алшембер, Андерсвил, Анита Џенифер Бергер (Анита), Бјо, Виолета, Горана Средљевић (Го), Драгана Витас, Ендер Аквила, Здравко Лакатош, Змајчек, Јелена Средљевић (Лена), јуски, кум, Кућни речник, Линда Роза Средљевић Аквила (Линда), Малиша Борковски (Борче), Милован Аксентијевић (Стинге), мрз плаџер, народњак, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бергер (Неша), Реиналдо Аквила (Реин), Рју (Раја), Росанда Аквила (Фрејс), Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), Слободан Шумић (Лоба), Стенли Бергер, Тања Настић, трабант, тутифрути, УбикАгора, френдз парти, чорба, шворценигер, шиванол, шпајиз, на енглеском
7-X-2024 - 5-VII-2026