08-II-2010.

Рецикловано са УАа на блог, шестог, па сад овамо:

Јесам ли се подомородио?

[Ово је прво било на форуму, испровоцирала ме ТХ. Цитати су у курзиву][предомислио сам се кад сам пренео у Бјо, сад су цитати, а и линке сам додао]

Доказ да сам и даље Србин то што сваки опис мог статуса почиње са „дуга је то прича“. Мада, можда сам се подомородио на више начина - десио ми се симптом пре једног сата (комшиницине ћерке куче се осрало на наш травњак, па сам јој довикнуо нешто врућих парола, покупила је, обећао им каријеру на јућубу ако се понови, све јако гласно)

Подомородио? :o)

Признајем да сам огрезао у помало колонијалном речнику ту и тамо, као да сам нови Луис и Кларк, или бар Маргарет Мид. Занимљива земља, мада не шаролика колико се очекује и рекламира.

Проблем са дефиницијом „домородачког“ овде је што је ни нема (осим моје родбине у резервату). У земљи пуној раје чији су ближи преци дошли од којекуд или који су и сами однекуд, „домороци“ су цела хрпа разних култура вера и обичаја :о. Један сусед „домородац“ може да уопште не личи на оног с друге стране.

Домородац у смислу да „кад си у Риму...“. Нисам мислио ни на коју поткултуру посебно (мада си скроз потрефила то за моје комшије, небо и земља су), него на број свакодневних навика које сам попримио - и онда оних које нисам. Да могу да реконструишем свој живот од пре, рецимо, 12 година, и упоредим са овом недељом, мора да би било много разлика. А онда са комшијама, мислим да би било још више разлика.

OTTOMH: [нисам могао да се сетим шта је ово, тражио, 'off the top of my head', - ех, „шта ми прво падне на памет“]

Код куће нисам никад, а овде јесам:

- имао поуздана кола (ама никаква нисам, возио сам ћалетовог шкодилака, па кафеног, па крш од трабанта.

- морао да изађем да запалим

- прошао главним сокаком а да не наиђе неко познат да му се јавим (пробао сам то више пута за време летовања код куће 2005. и сваки пут бих срео неког... код вас је то loitering, ал' стварно стојимо и причамо).

- ишао колима у пазар (наш бакалук стане у два цегера, то може на корман, чак и кад смо имали кола)

- радио од куће више од једном недељно, чак и кад сам био сувласник

- имао сав тај алат на струју - било је понечег али не свега (имао бушилицу али са мало бургија и без оног за шрафове; имао брусилицу али распад; ниједна тестера а сад имам и убодну и кружну и ланчану)

- ходао у ципелама по тепиху (због тла, разлика је између „све је или бетон или травњак“ и „од ове земље буде густо лепљиво блато или свуда прашина“)

- зевао а да не покријем уста

- добијао рекламе поштом (ал' чујем да је и тамо кренуло)

- послао чек да платим - мора соларно (лова на сунце) или да се плати на одобреним местима (банка, пошта, сдк) па се шаље доказ (вирман)

- имао плакар да се уђе (мора се имати орман)

- средио товар администрације да не мрднем из столице и да не чекам нигде на ред (осим ИНСа и ДМВа)

- сам себи точио гориво на пумпи

- отворио врата а оно мурија тражи претходног станара (ваљда јер нисам имао претходних станара)

Овде никад, а код куће јесам:

- возио бицикл а да се нисам возао

- не гледам теве (већ годину и нешто)

- звао телефоном више од четири пута (сад често ниједном)

- свраћао код другара без разлога и ненајављен

- срео неког познатог случајно на јавном месту

- куповао воће и поврће на пијаци (јер је исто као у бакалници)

- носио најлон кесу у џепу у свако доба, јер ћу можда успут нешто да купим (ако зове жена и каже шта да узмем кад се враћам с посла) а можда тамо немају кесе

- возио се градским бусом (јесам пар пута у Орланду, ал' само једном ту где живим)

- loiter [немамо реч, то је прекршај кад се дуже стоји на јавном месту, нарочито испред нечије фасаде, соло или више људи, никад ми није јасно зашто је то код њих прекршај]

- куповао хлеб

- возио преко границе у другу земљу

- волео месно пиво

- стопирао (јесам једном, целу миљу ипо)

- био на дочеку Нове године (погледај, да не објашњавам сто пута)

- имао праву косу да косим травњак

- пекао ракију

- купио млеко, јогурт и сир на киоску

- у стамбеном крају где нам је кућа, имао да бирам, на пола миље, дућан где ћу да узмем млеко, хлеб итд, или да продужим до следећег ако немају све.

- обилазио муштерије бициклом

Лена и тим за квиз опет у школи Принцеза Ана, на ВБ булевару (а јадна принцеза има булевар неколико миља јужније, и још један у Норфолку, и не настављају се један на други). Већ смо били овде прошле године, али је сад занимљивије, Лена је сад у првом тиму.

Имају занимљиве политике за свашта. Овде вели, од речи до речи, „ако покажете, активирате или користите мобилни телефон или други преносни комуникациони уређај, од тренутка кад уђете у зграду па до 14:15, према дисциплинским смерницама школског одељења, десиће се резултујућа дисциплинска дејства: за први прекршај, 4. ниво, суспензија унутар школе 1-3 дана; други прекршај, 5. ниво, суспензија ван школе 1-5 дана; трећи прекршај, 6. ниво, свш 6-10 дана препорука; четврти прекршај, 7. ниво, свш дуготрајна препорука (више од 10 дана). Поврх ових мера, школски званичници ће узети власништво мобилног телефона или другог преносног комуникационог уређаја на двадесет-четири часа.“.

Лена озбиљно мрзи овакве ствари, сматрају ту омладину за имбециле и таква им правила и намећу. Школа има своје пајкане (!). Да би био у ходнику за време часа, ђак мора да добије цедуљу са потписом професора, чак и ако само мора на пишање или крвари из носа.

Двојица момака су добила од школе свежег Канона, да сфоткају догађај, па сам им одржао основни течај фотографије. Занимљиво је поновити цео стари шпил, овог пута прилагођен за дигитално, а и не разликује се превише. Техника овде има неке друге мане. Сконтали су баш брзо. Згодно је што све што кажеш можеш и да урадиш и покажеш одмах, не чека се лабораторија.

Добри су били на квизу, наравно умлатили ону другу школу. Десила се и згода коју сам само чекао... Наиме, кад не знају одговор, само кажу „Смит“, то им је дифолт. Е сад је питање било „ко се у Француској зове Лефевр, у Пољској Ковалски а у Русији Кузњецов, овде би се звао...“. Лена је знала одговор, али је Спенсер био бржи са тастером, а онда укапирао да не зна одговор, па је испалио стандардно „Смит“, што је у ствари тачан одговор.

То је све трајало неколико сати, па сам више пута излазио на пуш паузе. Пошто је фебруар (илити фебјуери, како кажу домороци), сео бих у кола и тамо пушио. Дао контакт музике ради, и сфоткао ово. Кад смо купили Матрикса, мислио сам да ће ова црвена светла јако да замарају, који је идиот то смислио, међутим не. Не смета ништа, све лепо видим мимо тога, а и све на табли исто добро видим. Невероватно.

Спомиње се: Бјо, блог, вирман, дочек, Јелена Средљевић (Лена), кафени, сдк, трабант, УбикАгора, шкодилак, на енглеском

10-VI-2023 - 5-VII-2026