Насеље, новоградња, не баш у мом крају али на пљуцомет. Станови за официре и мурију, сазидани почетком шездесетих. Био сам редован тамо од 1969. до 1971. Осамдесетих је убачено још неколико зграда између.
Другарицу чије име носи су стрељали 1941. Кад сам покушавао да је изгуглам нисам нашао ништа о њој, сви линци су је садржали као адресу, не као особу. Чиста је случајност да су стрељали њу и Мназ (стварну особу, забављали су се чак) и још троје, а кад су 2019. обнављали споменик, у медијима су спомињали само њу, њега и остале јок. Нова спомен плоча, уз друм, носи само логотипе спонзора за обнову (тј. стазу и клупу) и неколико реченица о вајару, и ништа о догађају. Наводно, таква је била иницијатива становника насеља, што чисто сумњам. Неко је имао довољно времена и утицаја да скупи паре.
Уз насеље је била и нека гомила железничких станова, што су скромне кућице, касније обилато дограђиване - ту су живели она два брата близанца, Чојић, Васа и Божидар, например. То се звало доња колонија. У ствари, и сама Ружа се звала колонија, немам појма зашто. Седамдесетих је још увек било сасвим нормално да се спомене "идем на колонију" и да сви тачно знају где је то.
Доста познатог друштва је живело тамо - у предњим зградама, што гледају на 25. мај, Миља, Милица, Милица, Ренцика, Драгана, Золи; с леве стране Звојша; у средини Ђица; десно Баја и Мире; скроз назад, последња зграда у дну, ка реци, Џенк, Брата, Оли Бој те Аранка и Илона. У тим доњим зградама је улаз био широк таман толико да буде много за обична врата а премало за двокрилна, па су направили крило ипо, с тим што се оно мање није отварало, било је део оквира. И застакљено, јер мрачни су ти улази и степеништа. Стакло, наравно, није издржало дуго, и ту су сви стекли навику да се не боре против опруге која затвара врата, него пролазе кроз то окно. Једном станари скупе паре да то оправе, ставе ново стакло и... већ треће вече узбуна, чује се ломљава. Затекну типа са цвећем у једној и вином у другој руци, штогод раскрвављеног... јер унутра је било светла, напољу не, нема одсјаја не види се стакло. А он кренуо код швалерке.
Улице су се редовно прале, осим кад је мраз. Ишао камион са млазницама на предњем бранику, напред и са стране, и оператер би само смањио десну кад је обилазио паркирана кола. Имали су своја места где су пунили цистерне.
За прање улица у новоградњи, које су биле уже и било доста кола, ишли су са цревима, возач би потерао камион напред, перачи би му звиждуком дали знак кад да стане, онда би вукли црева напред и прали иза и поред камиона, док му не дођу спрам предњих точкова, а онда би опет зазвиждали да крене. Наравно, понекад би се неки мангупи на Ружи сакрили негде уз пут и звиждали као они, да им мало забуне ритам.
Прање је престало тек негде седамдесетих.
28-III-2016 - 13-VII-2026