Клаанца

(Место, кафана, фирма, Југославија)

Велика живинска кланица у Њујорку, где смо скоро сви из ДБА провели бројне сате инсталишући, поправљајући и уопште гурајући свој софтвер. Имали смо све - главну књигу, аналитику, плате, и (моје чедо) робно за производњу, које је пратило робу од силаска са линије до утовара на камион и фактурисања.

Надимак је најближи што може оном што се чује кад их зовемо - "овдје клаанца", што је увек било озбиљним и убедљивим гласом, као да бикове кољу.

Особље, из наше тачке гледишта, су

1) девојке. Оператерке без средње школе, можда су и завршиле нешто у месту кад је било, а онда платиле сто марака где треба да прођу дактилографски течај

2) Њ, тј њихов шеф и главни књиговођа, или је био некакав директор администрације или... никад нисам питао („

фактура, иако излази из рачунара, и даље мора да буде савршена, да муштерија види своје име и адресу без грешке, и да му се толико свиди да одмах пожели да плати“)

3) тип који је радио плате, књига за себе

4) остали, које смо понекад сретали за ручком - остала администрација, или кербер на сточној капији који је често имао став, као да му већ не долазимо шурнаести пут. Наравно, паркинг је био пред управном зградом, и тамо је и главни улаз, али су врата увек била затрпана изломљеним намештајем (јер је све ново...) и увек закључана из безбедносних разлога. Те је зато свако кога позову да дође био сматран за потенцијалног лопова, саботера или терористу и морао да обиђе додатних 100м до сточне капије, па око зграде кроз авлију. Исто у повратку. Ово је савршен сплет два безбедњачка става: 1) ма нек је директорова кева, има да покаже личну карту и 2) баш лепо што је архитекта направио десет улаза, сад ћемо да забарикадирамо девет и контролишемо онај један. И једно и друго сам виђао којегде (и по САД и Мађарској) али само овде се тако срећно сложило.

Завршило се уз доста историје између њих и ДБА, укључујући и разлоге што се зову овако и што се место зове овако и што се шеф зове Њ. Не знам много о периоду после 1994. осим да су и кланица и фарме и шта све приватизовани, препродавани, реорганизовани, банкротирани до бесвести и ваљда још није готово. Имали су дућан у мом крају, имали после и на Ружи, не вреди, увек неко то све распичка.

Тај што је радио плате... Српско име, муслиманско презиме, и буквално лик прецртан из вицева. „Ја мало теже капирам, ал' кад будем укапирао више нема ништа да бринете, једино ако сте ме нешто погрешно научили или ако будете много мењали“. И био је у праву, трајало је док није ушао у штос, а после су плате за неколико стотина људи биле урађене за једно преподне, и то без грешке. Ако нису прошле контролу код сдк, није никад било због његове грешке, него шеф није био у току са последњим изменама прописа па је мислио да не треба да зове Брату.

Кад су отворили неки свој кутак у самоуслузи на Ружи, у излогу је била велика парола из његове тастатуре: „наша јаја - ваше задовољство“. Легенда се не заборавља.

Често смо се чули, што телефоном, што куцајући у командном прозору, док смо из фирме контролисали њихову машину са модемом.

"ајде сад откуцај двотачку"

"ево нашла сам једну тачку, само да нађем другу"

"ево га опет ме игнор'ше" (дијалог "suspend/cancel/ignore/help)

„...фајл са текстом фактуре је један, и не може да се направи други осим преко њега мртвог“

„а преко тебе живог?“

„нећемо сад о сексу“

(тишина два минута)

---

Спомиње се: 17-V-1990., 25-V-1990., 11-IX-1990., Откуд Њујорк, март 1991., Велики увоз, 02-VI-1992., Службени речник, 09-III-1993., 17-II-1995., 20-V-1995., 27-VIII-1997., 09-XI-2014., 28-XI-2014., 19-XII-2017., 14-V-2021., 24-VII-2023., 08-VIII-2023., rebfpt.prg, Брата Аврамов, ДБА, ДЛ2400, Њујорк, Ружа, сдк, на енглеском

13-XI-2019 - 3-XII-2025