28-XII-1968.

Друга игранка, у 18:30 у месној заједници. Мало девојака испочетка. Онда сам рекао Звојши да у другој основној, код Руже, држе игранку бајаги за дочек, тј новогодишњу, па смо покупили и његовог млађег брата. Тамо нам се није свидело, била иста сцена као и на другим сличним игранкама, у средини рашчишћен простор за играњац, около столице уза зид, девојке седе, момци у групама по буџацима, меркају и никако да неко скупи храброст и замоли неку да играју. А бивало је често и да одбију (а дошле су на игранку, можда погрешан момак?), није то лако ишло. Догађало се да цела игранка прође а да нико не заплеше, или бар у том блоку кад наиђе оно споро... Било је и до атмосфере, светла су била сва упаљена, да не би нека рука опипала где не треба. Што не значи да се није догађало, него нећете вала док вас ми посматрамо. Вероватно је било и оног „шта ће непријатељ рећи“ [у смислу да не дамо непријатељској пропаганди повода], ех та времена кад се мишљење непријатеља уважавало а омладина није била ни питана.

Зато смо после 20 минута отишли одатле и па код њих у стан, где смо разрађивали план за дочек.


Спомиње се: дочек, Звонко Даричић (Звојша), Ружа, на енглеском

26-VIII-2019 - 28-XII-2024