Ова се школа намењала имена. Углавном се зове средња техничка (како се звала у почетку, а и сад опет), или средња машинска. Прошла је кроз више фаза, прво као средња техничка, па кад није била школа него центар - МШЦ, па МЕШЦ (и -електро-), па се звала Тесла, па је онда раздвојена по оурима, те је за ПУВО одвојена предња зграда са учионицама и канцеларијама, а за ПУОВ (последња два разреда, оно баш усмерено) стражња са радионицама и опет нешто канцеларија, па су онда оури у школама укинути (и преполовљен број директора и секретара, ах) и опет је спојено у једну школу, која је требало да се зове по неком али то није прошло (види 25-VIII-1983.), не може тексас школа да се зове по њему рече соц савез, па се нашао неко ко је био горила неком важном, можда Леки Ранковићу, ал' као супертајни агент није остављао трагове па се о њему не зна ништа, директор нашао о њему две странице у архиву СКЈ, ал' ето похађао је средњу железничку, што се сматра претечом ове, и још је из директоровог села, па се ето назвала по њему.
Прву генерацију професора су чинили ваљда погонски инжењери из индустрије по граду, које су послали на Ријеку да заврше тај факултет за индустријску педагогију. „Цео град зна“ (како гласи фраза) како су се ту полагали испити - јефтиније је довући професора овамо, платити му пун пансион у каштелу, па и организовати полагање испита уз вечеру, него да њих седморо-десеторо путују до Ријеке. Наравно да никог од њих нисам питао да ли је то баш тако, а и деловало је да су прилично стручни, из те су школе излазили добри мајстори и техничари, па после и инжењери.
Радио сам тамо 1981-1986, предавао математику. Радили су и Богдан, Мима, Дуца, Ђоле (све математичари), Пајсаћ (организатор праксе за заједничке основе), Бане (неки машински предмет).
Е сад одавде до краја чланка су приче, јер осим две троминутне епизоде којима сам присуствовао све остало је из друге и треће руке.
Директор школе је од почетка био неки лик, који је ваљда био прави машински инжењер, и био је нека врста легенде, са богатом историјом. Пре свега у зборници, коју је изгледа држао на кратком повоцу. Кад сам почео тамо да радим, он је већ прешао да дикторише негде у машинском Комбинату, али је његов дух упорно одбијао да напусти зграду. Како рече један колега из те ријечке школе, добре четири године под другим директорима (мењало се, јер је била она реорганизација септембра 1983.), „опет сам га сањао, никако да ме се мане“.
Његова прва жена је ваљда била разредна у VIII3 или ће пре бити да је у четвртом одељењу. Разишли су се, ђаво зна зашто, ваљда што је он волео да лондра, онако директорски, умео је и да нађе с ким да залегне у соби најмљеној за сат-два у хотелу „Централ“. У зборници сам већ затекао његову другу жену, забуњену плавушу која је предавала неки друштвени предмет. Да ли је она била наћорава, деловало ми је да јој сметају контактна сочива, тако је некако трептала. Кад је кренула та реорганизација 1983. морале су да се пренумеришу учионице, јер су дотле оба оура имала своје бројеве. И нема везе што је дато јасно упутство који бројеви важе, и да су стари бројеви ту само за првих недељу-две док се сви не навикну на нове, јок море, она је погрешно схватила и одвела одељење, које ју је чекало где треба (у свакој реорганизацији ђаци се увек боље и брже снађу него предавачи), у учионицу под тим бројем али по старом, и истерала одељење које је било тамо (исто тачно где треба, ал' она се не да помести, шездесет ђака греши а она је у праву)...
Тако наћоравој јој је један колега подметнуо Новости од пре три године, са великим насловом „Британија напала Фолкланде“, нашао негде затурене. Она погледа и, праведним бесом комунисте и несврстаног грађанина, крене да им псује мајку империјалистичку и зар им није било доста прошли пут.
Тај стари директор, њен муж, је био нешто као вођа навијача Пролетера, тада у првој лиги. Лизи. Током неког залетања тима на противнички гол, стајао је уз ограду трибине, и онако у навијачкој ватри, замахне као да ће он да да гол, жвајзне цеваницом о шипку и поломи је. Исти колега из пређашњег пасуса, сутрадан, стоји са мном на метар од ње, ја окренут леђима према њој, и прича ми овај виц:
Сломио Лала ногу, у болници му то наместе, метну му гипс, одлежи колико је требало, и дође време да му скину гипс.
- докторе, да вас питам, сад кад ми скинете гипс, хоћу ли ја моћи?
- та моћи ћеш, што не би могао
- е добро, најзад, досад нисам
Наравно да је чула и у наступу беса покупила дневник и ствари и отишла на час. До стварног почетка часа је било бар још десет минута, био је велики одмор. Током, ако се добро сећам, јесени 1985., стигне абер да је имао и невоља са срцем, штогод се шлогирао, и то игром случаја баш у кревету у хотелу „Централ“, у добром друштву. Како рече колега географ, „мора да је претерао са вијагром“*.
Кад сам напустио школу, тај директор се убрзо вратио, јер су га радници из те металске фирме напросто најурили. „Иди ти учо назад у школу, ниси ти за фабрику“. Колега који је подметнуо те новине и испричао тај виц га је наследио, можда не одмах, на месту директора, и био много успешнији тамо. Причао ми је после Здравко, био нам је обојици ђак и радио је тамо. Тако се и десило да сам накупио толико прича о њему а да га никад нисам ни видео, ваљда је та школа била премала за нас двојицу.
Онда је и он умро, ваљда током деведесетих, а колегиница са друштвених предмета двадесетак година касније, за толико је и била млађа. Кад год би нека од тих прича стигла до мене кроз неког из Змаја, сви су били против њега а на страни његове прве жене. Тј били су против ове друге жене, а не баш сви против њега.
----
* која није била пуштена у промет бар још десетак година, али мора да је већ била позната, а ко зна, можда су се неке количине шверцовале и раније. Није ме тада баш занимало па се и не сећам да сам ишта читао на ту тему, па се нисам много ни размишљао око тога, осим у социолошком смислу. Очекивао сам да ће сад гомила маторих прдоња са положајима и парама да крене да опслужује млађе даме - све остало већ имају. Што би, онда, пореметило друштво, млађи мушкарци би се нашли пред мањком расположивих жена. Био сам, касније, у праву око тога, али узрок је било нешто десето.
4-IV-2013 - 26-VI-2026