јули 1983.
Го је на летовању с мојима, са све баком, наравно у Борику, има чак и фотака одатле, ћале је понео регулу (још је радила, већ 25 година!). Од познатог друштва, Веца и муж јој.
Нас двоје смо остали сами са Нином. Распуст је.
Већ сам се увелико бавио пасијансом, вероватно је тек био у стању да црта карте, вади насумично из шпила. Један дан је отишао само на дефинисање графике, требало ми је десет специјалних знакова (десетка, пик, каро, херц, мак*, и шђчћж), што је могло да се дефинише, Спектрум има места за 21 слободно дефинисан знак, у матрици од 8 бајтова, па сам ја то цртао тачку по тачку (реч пиксел је касније ушла у моду), претварао у бројеве, укуцавао...
У међувремену сам прекуцао однекуд... не, то је било на касети која се добијала уз спектрума, позајмио сам касеташа па преснимио на тракаша... Зид. Најпростија игрица, горе пешес реди цигала (бан. цигаља), доле рекет и лоптица која се одбија од њега и руши те цигле. Не сећам се тачно како је ишло по нивоима, да ли је лоптица ишла брже или би се чешће појавио додатни ред цигала, ал' умело је да се деси да се „погине“ у игри (што се исто још није звало тако) кад се промаши лоптица више од три или пет пута - она довољно брза да не стигнеш рекетом на други крај екрана.
Игра најпростија што може, ал' је била једина и стога врло популарна. Тако се десило да су се ту истовремено задесили Лоба и Мире, и да пиче то до у бесвест. Био и неки инжењер из машинске, не знам шта је предавао, био је ту само те године.
Најбоља фора је била да се, ко уме и ако га срећа послужи, зид пробуши и лоптица оде изнад њега, па крене да се одбија што о ивице екрана, што о горњи ред цигала, и тако уништи поприличан број, што се другачије не би ни могло. У таквим тренуцима би кренуло навијање, нарочто би Мире био гласан, ма као да је права утакмица.
Гледајући ову фотку, видим да је тракаш већ на месту, у флаши не знам шта је, не личи на вињак, те сам етикете знао, може пре да буде неки сируп па да смо размућивали сокове. Скаламерија лево од телевизора би могла да буде свашта, претпостављам да је футрола од Практике - још двадесет година ће се некако подразумевати да фотоапарат мора да има кожну футролу тачно обликовану према њему, што је већ било неизводљиво за СЛР тела, чим му се накачи телеобјектив нема те футроле која би могла то да прими.
На свесци испред Лобе је пар штрикаћих игала. Nulla dies sine linea.
----
* у Београду и јужније се каже треф, ал' овде се каже мак јер се тако каже у мађарским картама (иако је на слици жир); исто се за каро често каже тиква, а за пика зелен. Ко је играо мађарским картама, биће му јасно.
Спомиње се: Борик, Вера Стојановић (Веца), вињак, вПас, Горана Средљевић (Го), Милорад Шканата (Мире), МПСШЦ (машинска), Невена Средљевић (Нина), практика, регула, Слободан Шумић (Лоба), Спектрум, на енглеском
18-IV-2026 - 18-IV-2026