април 1983.
Априла је Џенк одлазио у војску. Скупило се поприлично друштво за испраћај - Шаки, Брата са сестром, Жива (који је изгледа опет нешто био са њом, или су можда подгревали сарму), и један кога смо звали Мајстор, ваљда што је свирао виолончело, па оно као маестро ал' по нашки. И, наравно, Џенкова риба, не знам да ли су се већ били венчали.
Ову ми је фотку ископао фес крајем августа 2024. Једина досад где се види како завијам, не баш из тозне него из дотле најбоље замене, неке црвене кутије од некаквих таблета. Папир, наравно, ријечки Хало Лулу 22.
Моја драга је увелико носила пошироке хаљине, осми је месец... а било је и да су јој отицали глежњеви.
Насумице, нешто згода из машинске...
„Професоре, ко је бољи, Фјорд или Јунг?“, пита онај Јешић из Перлеза.
„Фјорд, наравно, у Јунга не можеш да утераш лађу да се склониш од олује“
----
Честе су биле разне форе са дигитронима (сви су тако звали калкулаторе, домаћа марка из Буја је постала генерички назив). Једно је било да се откуца 3515390 па дода оном иза себе, да га види наопачке... што, зависи како се гледа, може да се прочита као „обеси се“. Лоше читате, кажем, ту пише „обе сисе“.
----
Била нека два брата Пауновића, јако слични али нису близанци него је старији понављао па су седели заједно. Они су били некакви мангупи, и једном су чак успели да изведу неку фору коју нисам успео ни да укапирам а камоли да јој контрирам, тај један једини пут у мојој просветној каријери. Но, то је било сад пред крај године. Пошто су били мало веће галамџије, још од почетка, као фол случајно бих их прозивао као Ћурковиће. Према оном вицу са Фатом, где ти је Мујо, ено га шеви... ју, мене, сови бре, сови, ја побркала тице...
Неком другом приликом, ваљда нешто из геометрије смо радили, и објашњавам како нам је важна тродимензионалност јер су нам очи тако распоређене... за разлику од кокошака, и ту објасним како се код њих изазива каталепсија, оно кад виде исто са оба ока и не знају где су.
Следећег часа у том одељењу ми пријаве да то не ради, пробали су. Шта, са кокошком. Не баш, „пробали смо да собалимо Ћурку“...
----
Могуће је да су Пауновићи били тек наредне године, јер су били у истом одељењу са оним Спасићем (в. 25-VIII-1983.), што је умело и да буде проблем. Не да су нешто заједно правили ујдурме или да су били нешто у завади, они су били два градска мангупа а он брђанска сељачина, приглуп али лукав. Проблем је што сам имао два таква жаришта у истом одељењу.
Једном држим писмени, и видим да Спасић опет нешто баца поглед кроз прозор, аха, мора да опет има јатака у авлији. Реко „царе, није ред да ти као такав цар седиш тамо у буџаку, него ево теби катедра па седи ту како цару и доликује“.
За следећи писмени је рачунао, исправно, да ће опет да седи за катедром, па је смислио други план. На одмору улази један „да му врати сат“. Реко не можеш да уђеш, ал' дај тај сат, однећу му ја. И гле, исти сат као мој, совјетска џепна Муња (Молния), са поклопцем. Е, баш занимљиво, кажем док му односим тај сат, све исто као код мене, ал' виђао сам их и са другачијим цифарником, ево види код мене је љубичаста позадина, а овде... ију, испаде папир... да видимо, хм, добро што ниси ово добио, нису тачна решења, тај што ти је ово радио нема појма. И дам му сат.
Још сам повремено одлазио у ДЦ-99, мада и то све ређе. Не знам зашто је Тарча ишао с кантом по воду на ту пумпу на Житном, можда је било нестало воде. Или је можда прао кола.
Спомиње се: 25-VIII-1983., Босиљко Тарчул (Тарча), Брата Маљковић, Градивој Јанкулов (Џенк), ДЦ-99, Живко Равајловић (Жива), Житни, МПСШЦ (машинска), тозна, фес, Шаки, на енглеском
25-VIII-2024 - 18-IV-2026