Чачкао сам нешто гонич маски у ГенерАлу, и фактурисање за ДЗ. Изгледа да сам генерисао поглед на последњу туру фактура, користећи catal6.prg, тј његов генератор, gen_cat6. То мора да сам радио на лицу места, дакле један од оних дана кад одседим пар сати код њих, тозна под руком, пепељара лево, кафа десно од тастатуре, и пешес риба (строго женско особље) брбљају око мене.
Касно увече радио нешто на Дијети, ал' немам појма шта, зип више неће да се отвори. Ко зна шта сам радио.
GenerAll D:\FPD26\PRC\OPISFMM4.PRG v.4.10e FoxPro 2.6a (X)
24.11.1996 11:07:05 80486
За то време у Мађарској је Илеш радио на фактурисању за кабловску. ГенерАлом је свуда убацивао време у коментаре, па тако знам.
Од ваљда ове године коначно могу да купим дуван на киоску. Овај је сврстан у лулаше, али за разлику од већине из те групе није парфимисан, обичан дуван, овде из краја, и кошта много мање од цигарета. И раде га овде у граду - фабрика је близу Гроша (неки кажу да је и то још увек Грош). Стандардне кесе од 50г, истог облика и величине као и било која дуванска кеса било где.
Политички, ово је било након првих великих избора које је Слоба изгубио. Океј, само општински, али је изгубио све велике градове (а ми смо сматрали да смо важан град, увек смо били трећи по индустрији у целој земљи). Па је тражио понављање избора на свим тим местима, не признајући резултате, што је довело до масовних протеста, тзв Шетње, која је потрајала до фебруара 1997. То се завршило доношењем лекс специјалиса, који је признао резултате, а да он није морао да одустане од своје тврдње да избори нису били регуларни. Па, по њиховој дефиницији регуларно је оно што сами контролишу; овог пута је опозиција дошла спремна и свака странка је бројала за себе и за пар сати након затварања су имали резултате и све се слагало. То је радило на оно интернета што смо имали, и већ добро подмазаној мрежи мобилних телефона.
Јануара 2011. је још увек изгледало овако.
Спремајући изборе, апарат СПСа је кренуо у јавне радове гдегод може, па су многе улице најзад асфалтиране. У ширини једва једне траке. Неколико улица око наше су то добиле, и још се нису опоравиле. Ово пишем 2020. и коловоз им је још увек тако узан. Ми смо имали среће, што смо још 1990. скупили паре па калдрмисали улицу, те су нас прескочили. Уместо тога, добили смо канализацију. Апарат је посао доделио неком свом другару, и његова је екипа дошла са багером, ископала јарак, положила цеви. Са једне стране улице; за другу страну би само извадили калдрму, прокопали, положили цев, затрпали, вратили калдрму. О којој немају појма, па су то скарабуџили, пореметили отицање воде, па смо онда у том делу улице имали језера после свака кише следећих 15 година. Делу, кажем, јер је понестало пара а и наступили су избори док су дошли на пола пута од угла до нас. Следећег пролећа је нова општинска власт најмила стари добри ГИК, па су њихови момци ашовима ископали остатак, провртели испод калдрме не реметећи је... ништа блато. А до ћошка смо ишли кроз суседну улицу, пречицом преко неизграђених плацева.
Ови са механизацијом су то радили прилично на брзину, па кад су затрпавали нису много набијали, киша ће то. Имао сам задовољство да гледам како се багер вади одгурујући се кашиком, јер му је цела гусеница потонула у јендек.
Заломило ми се и да одем на родитељски у гимназију, досад је ишла она јер сам ја био напољу на послу, а сад ајде ја, ипак сам ближе по струци и знам с ким имам посла. И отишао сам, више да видим на шта то личи, јер неке потребе није било, са Гораном није било проблема. Ал' ајде, пре десетак година сам и ја још носио дневник, колегојална солидарност, знам како је то кад ти дође само шесторо родитеља а спремиш се као за тридесет. Уз то, разредна је ћерка неког старијег колеге, предавао је и у IV6.73 (на мађарском)... и сестра Чаргине друге жене. Мали је град...
Знао сам да је одељење добро, и очекивао сам нешто рутински, онако да се мало хвали, мало пожали да јој је досадно јер све иде глатко, ал' јок. Дување резултатима није трајало ни пет минута, кад она оспе паљбу по одељењу, како су те овакви те онакви... Па јебо те бог педагошки, за тридесет година нисте смислили ништа ново него иста песма као што су свирале и Ивка и Троскок и после Марко Бозон. Ту се нађе и једна мамица, познам је, то је она Чаргина риба с којом се раскантао кад је било „сви бећари жене отерали“, 02-I-1973., и крене да јој терцира. Укапирам да је и она просветарац и да је учила педагогију из исте књиге. А пичка вам материна па не може ово да остане овако. Јавим се и оплетем „колегинице, препоручио бих да мало смањите доживљај, и да се на пар недеља мењате са неким колегом из машинске, да схватите колико треба да сте сретни што имате овако добру децу у одељењу, ко мало воде на длану бисте их носили. А не овако да говорите као да су најгори у граду.“.
А родитељски је био заједнички, и ђаци и родитељи. Пошто сам се био ментално вратио мало у просвету, наравно да смо каснили па нисмо ухватили места за седење, него смо стајали негде код врата, Го и ја и још десетак њих из одељења. Бар сам говорио стојећи, у учионици, на свом терену. То су деца запамтила и добро и лоше. Добро, у смислу да је њој скочио рејтинг, „ћале ти је баш кул“, а лоше, јер су погрешно запамтили да сам носио каубојске чизме. Нисам ја, а није ни она, бар не тог дана, још није било за чизме. А биле су праве каубојске, са оном страга подсеченом петом, и штогод оплетеном кожом од глежњева до сара, светлосмеђе. То смо јој купили јер смо најзад могли, а и мало да јој надокнадим ону фрустрацију од 10-VIII-1995.. Из неког разлога су се звале шименке, ваљда су то тако звала Фаикова деца, прихватило се и ушло у Кућни. Можда им је због шиљатог врха личило на шимике, које нису никад ни видели (10-VI-1962.), па погрешно запамтили шта су и како се тачно зову.
24-VIII-2011 - 14-V-2026