Ко иоле познаје центар Зрењанина, зна да он иде од општине до Житног трга. Главна се улица завршава другим тргом (некад Вилзоновим, па онда још неколико других имена), који одавно више није трг него је ту дигнути плато између СУПа и сдк, на ком је и стаклара. У стаклари је некад била банка, у подруму трезор. И сад је, али банка заузима само мањи део, а остало је кинеска робна кућа, нека лабораторија и један кафић за који ми није јасно куд се улази, ваљда кроз напуштено и запуштено подземље испод трга, где је некад и ДБА имао просторије.
1972.
Тај трг (сад Ђинђићев) се наставља на пешачки мост (некадашњи Велики ака Ајфелов) и излази на Житни трг. Трг је необичне конфигурације, јер му све притоке долазе са углова, Пашићева чак дијагонално. И док је некад средином трга текао саобраћај, оне су се укрштале по његовим дијагоналама. Кад је Ајфелов мост размонтиран и однет, и уместо њега 1971. подигнут пешачки мост, два троугла до моста су претворена у приградску аутобуску станицу - међуградска је била ћошак даље, у споредној улици. Можда и сад испод неких кафића-киоска стоји тај цик-цак ивичњак, некадашњи перон.
Но, то није дуго држало, јер је 1975. направљен градски бусодром, станица је исељена, а трг претворен у огроман паркинг, који се и данас користи, уз не много измена и одржавања.
Дуж југоисточне ивице трга су почетком седамдесетих порушили постојеће приземне куће и сазидали Текстилову зграду ака Понос (в. Кућни); ту су се после смењивали разни - и продавци намештаја, и Кинези. Тренутно је ту Лилијева апотека, нека француска банка, Ђенерали осигурање, била је продавница бициклова и спортске опреме па отишла, у рупи према Пашићевој су били и неки Кинези ал' то одавно не ради (то оно где је ушла са свежом сикиром па поплашила Кинезе). На југозападној страни је ваљда најстарија новоградња, мислим само два или три спрата, а у приземљу су се ређали разни дућани - банка, бурек, две-три продавнице обуће, дописништво „Новости“, млечни ресторан, где ме кева често доводила кад бих се уморио од шетње по граду, сад да ли на сладолед или да поједем нешто. Ту је после био кинески дућан и сад ваљда кафана Москва. Даље, бар једна месара, зем задруга Зрењанин, кафана Најлон (ака „ресторан Мостар“, који се могао читати и латиницом кад је био великим словима), Багатова радња (шиваће машине из Задра, продаја и сервис), биоскоп Војводина са посластичарем у предворју, касније претворен у салон намештаја па у још један кинески дућан, а то је већ над обалом и у ствари припада палати Дунђерски тј комплексу пиваре.
Северозападну ивицу чини пешес кућа уз Бегеј, тачније изнад њега, у овом делу је тле повисоко. Ту је на углу одувек била фарбара, па онда Модус (где је куповала материјал а некад и понеки добро урађен комад) који последњих десетак година није више онако весело жут као што је увек био, него је графитно сив са префарбаним прозорима, унутра је кладионица, они не воле да буду виђени да су унутра. Онда неколико занатских радњи, од чега већина још ради, само се власници смењују. Ту је била и пицерија Венеција давне 1983. - они што су једини стављали запршку одозго. Миссим, пица и црни лук, некако не иде. До угла је нека банка, или сад већ две банке, а у авлији (која има прилаз с другог моста) је некаква пивница, били смо ту једном, неко занатско (ију, шта рекох, брзо да се исправим док ме није склептала политичко-коректурна мурија: крафт) пиво. У просторијама где је сад кафански веце је некад била лабораторија ДЦ-99 (након сеобе 1974.).
Четврта страна је некако без везе, ту је бензинска пумпа, и туда пролази главни саобраћај, са те стране ништа не гледа на трг.
Од знаменитости... тај млечни ресторан је био неко чудо тог раног социјалистичког дизајна, деловао је некако скроз модерно, а и клопа је била добра - кифле, погачице, јогурт... И био је и добро посећен, мора да је пола особља из околних дућана ту доручковало.
Кафана „Најлон“ је име добила по певаљкама народњака, ваљда још из времена кад су најлон чарапе биле новотарија. То је била једна од кафана за лумперајку, ту се последњи динар задевао у деколте, вероватно је умео и нож да севне, мада је то већ мање вероватно, сувише је близу и центар и мурија. Таквих кафана је било увек неколико у граду (нпр „Дрина“, „Моравац“, „Локомотива“, једно време чак и Шанта). Најлон није дочекао интернет, тако да је о њему данас немогуће накупити материјала.
Биоскоп „Војводина“ је био трећи, дакле споредни, у граду, па је добијао мешани репертоар - репризне хитове од прошле године, филмове јефтинијих жанрова (касне вестерне, кунг-фу, Шетерхенда, пиротехнички СФ), мање популарне филмове са Феста, и домаће филмове (осим Булајићевих спектакла, то је ишло у Балкан у центру). Проблем са домаћим филмовима је што се ама ни у једном није разумело шта глумци говоре. Као да су сви домаћи студији користили неку звучну опрему која се није слагала са овим пројектором. Са страним филмовима није било проблема.
До отприлике 2021. је трг био кинеска четврт, на њему је било између четири и седам кинеских дућана, плус два неких 100м ван трга. Данас (2025.) је остао само тај у бившем биоскопу и та два, јер су се и Кинези прегруписали па више држе робне куће (у стаклари, у Нами и бившој „Слози“, а и дућан поред Брациног киоска се опет отворио, ваљда шести пут.
23-IV-2025 - 25-VI-2026