23-VIII-1963.
Мој осми рођендан. То што сам мислио да сам тада добио грамофон на поклон испада да се десило тек две године касније. Тако да не знам шта је било овог пута.
Радови на кући су ваљда били већ готови, бака је сад имала своју собу, ту бившу шталу, а имао сам сад и ја. Патос није офарбан, јер је још требало да се суши. Мој кауч је био под прозором, па је било весело оног дана кад су приметили да је на том месту набој баш влажан и решили да подзидају, па прво уклонили тај набој. Пробудио сам се гледајући право у мајстора, кроз зид, испод прозора...
Портура (иначе сам чуо да се зове бордура, ал' овде се тако каже) је била од истог ситног туцаника, само светлосивог, не тамног као код Јамачекових. Њихов је био и углачан па је то госпођа бар једном годишње мазала нечим да се сија скоро као мармелада. Наш мајстор је рекао да би то могао да уради, ал' би трајало две недеље. Уместо тога су га углачали умерено, а онда исцртали некакве квадрате, остављајући између и одозго ивицу од око 5цм, и још са заобљеним угловима, и то онда истуцали да буде рапаво. Није испало лоше и то ама никад више није морало да се одржава.
Ову фотку сам покупио са мреже, вероватно је разгледница. Није фоткано у боји, то је још била реткост, можда ће прве баш колор фотке да стигну на разгледнице за неке три-четири године. Засад, ручно бојено за штампу, ал' за разлику од већине, овде се неко баш потрудио да дочара стварне боје.
Ово је овако стајало и наредне године, има неких фотки где стојим са једним од ујака из Вршца, а иза нас се гради водоторањ, око нас ово растиње. Увећавао сам сад ову фотку у потрази за појединостима... гле, пред десним крилом општине столови и столице, ту се седело! И стазе до Жарковог споменика иду укосо, јер преко трга се овде никад није ишло паралелно са ивицама. И воз док је туда пролазио, пруга је ишла дијагонално. И неко је терао фолксваген корњачу (још ће проћи десетак година док се и овде не прекрсти у бубу, кад коначно увезу онај Дизнијев филм). Кров на општини и даље има ону шару на врху, то се није мењало (и неће се ни мењати, стоји тако и дан данас), али ови тамнозелени црепови доле изгледају баш шарено. На кули горе још не пише ТИТО, пардон, TITO, то ће додати за неких пет година, кад се буде чуло да треба да дође. На прозорима су класичне дрвене ролетне, ко зна кад уграђене, можда још почетком века, можда пре рата. Поскидане су одавно.
Жарка ће да преместе пред комитет кад буде готов (а и водоторањ), и ту ће онда да падне једна реконструкција трга. Жуту циглу, којом је била поплочана улица лево од општине, до отприлике Капетаније, ће да изваде и њом поплочају већи део трга, један многоугао ће да буде одвојен за траву и цвеће, поставиће осмоугаону фонтану мало даље и удесно од места где је био споменик, и већи део трга ће да постане паркинг. Фонтана је била у лепим светлоплавим плочицама и изгледала је у ствари баш добро, кад је радила, што се догађало понекад за празник. Онда не би радила, оно воде што се затекло у њој би ухватило жабокречину, па би се најзад неко сетио да се то очисти и опере, па онда до следећег, или неког каснијег празника.
То је тако стајало до, ваљда, у деведесете, кад су се сетили да врате споменик краљу Петру. Сећам се да ми је неко, током Шетње, причао како је само петоро људи знало где је сачувана глава старог споменика. То су монтирали на нови споменик, који тако стоји и данас, и притом уклонили фонтану јер би била сувише близу споменика и не би се уклапала. Остатак трга је остао како је био.
Следећа реконструкција је била 2015. Трг је начисто обријан, уклоњен је коловоз осим у углу код музеја (лево од општине), где скреће на Мали мост, и ту је настао чувени ви-фи прелаз, јер линије прате кривину. Дрвеће је повађено и посађено друго (ајде, дочекали смо да порасте, ово пишем јануара 2026.). Остало је нешто зелене површине испред позоришта, отприлике где је и било, али и даље четири пута мање него на горњој слици. Направљене су и две фонтане на линији од библиотеке до хотела, све то није ни лоше, ал' трг је мртав јер је избачен саобраћај. Ту пролази само ко мора. У време ове фотке, било је да дођеш аутобусом, сиђеш на главној улици негде спрам ситнијих бројева, у кругу од 200 метара ћеш да нађеш да купиш оно за шта си дошао, па ћеш срести неког, чути вести, видети шта има у излозима. Сад су најближе станице буса на 500м ван центра, паркинг је или иза гимназије или на Житном, све је далеко.
(фотку сам мазнуо са портала волимзрењанин.ком, јануара 2026. на њој се види како је то изгледало 2015.)
Спомиње се: водоторањ, гимназија, Давид Јамачек (Кале), Житни, комитет, на енглеском
5-VII-2014 - 15-I-2026