У ствари коњак, али пошто су Французи заштитили име, не сме да се зове тако (а и боље, да не подсећа на коње) па је измишљен назив вињак. То ми је било прво жестоко пиће, из унучета (бочица од 0,05 или 0,10л, продавало се по трафикама, а ваљда се још увек продаје само су сад пластичне, тад је било стакло и лимени чеп као на литрашки).
Био је пиће у моди од шездесетих до у деведесете, за после не знам. Варљив је, јер као има мање алкохола него ракија, а питак је, ипак нешто раде та дрва, то је у ствари дестилат од лошијег вина али се то извади одлежавањем у храстовој буради, и доста њих се баш навадило на њега и доста су отишли у ноторњаке. За неког од београдских боема (то му дођу алкоси са шлифом) се зна да је забрањивао да се на столу где он седи нађе вињак, јер су му већ четворица другара отишла у небеску кафану управо од вињака.
По повратку из САДа, купио сам литру Рубиновог, из носталгије. Након три године, остало је пола флаше. Након седам, преостала три деци су пребачена у другу флашу. Након једанаест, нема промене, још је тамо.
У ствари, рече да јој је требала флаша па је то просула. Тек новембра 2024. се испоставило да је та последња два деци пресула у неку флашу од пола литре. Нисмо пробали, пребацили у препек.
20-XI-2019 - 2-VII-2026