23-XI-1974.
Дуга субота. Правили смо инстант кафу дужом методом - помеша се са шећером и пола кашичице воде, па се мути мути до у бесвест док не запени, а онда прелије кипућом водом.
Нашли чудну стару писаћу машину, ону високу као они Андервуди што су били, мислим марке Мерцедес. Уска слова, вероватно 132 знака по реду. Хватао сам белешке, шта ухватим од оног што се каже уз кафу.
Не знам одакле се појавио проблем три куће, можда код мене на факсу (што би било очекивано), ал' опет ко зна, такве ствари су умеле да из неочекиваних извора крену да круже. Пошто смо сви били природњаци (Лајна управо матурант гимназије), навалили смо да покушавамо да га решимо. Претпостављао сам да је нерешив у равни, ал' шта сам ја досад покупио математике, тек сам два месеца студент. Потрошили смо брдо папира, ево и те белешке сам хватао на неким од тих.
Донели смо слајдове са првог августовског рођендана, 23-VIII-1974., и ваљда и претходних година, па су Лајна и комшиница јој завиривали у њих - пројектора није било. Она је још неколико пута поновила дуги обред прављења инстант кафе.
Лајна је имала огромног пса, ваљда лесику, каже то им је већ други, „прије је бил Бил“. Пас се није много мешао са нама, видели смо га само мало на почетку.
(ова комбинација већих Опелових кола, са све тим обликом боце за кокаколу око задњег точка, и хрпа земље где би био тротоар, је била нормална за Сесвете и друга предграђа тог времена, градиле се куће навелико, и то сад са спратом и можда још и поткровљем изнад, па је тих хрпа земље, шљунка или цигала било свуда)
Устопирали смо неког типа, тек тако, и кад већ у друштву има риба вишка, одвео нас на пиво. Попили, издиванили се, па куд који. То је тад било нормално.
(четврта кригла је моја, при овом светлу радије шкљоцам са обе руке да не буде стресан снимак)
И за ово вече су њих две привремено размениле одећу. Отишли смо на Јабуку, нашли некакав диско негде у тој шуми, са ваљаном гужвом. Већина снимака, без обзира на сулуду идеју да се уопште фотка под тим шареним светлима, је у ствари успела. А ово је баш то што се и чини, светлост двеју шибица.
У дискаћу су имали само пиво, па смо излазили на пуш паузе и нешто жешће, вероватно рум, мада је могао бити и виски или вињак, сиротињско отмено жестоко пиће.
Продужили даље, па смо нашли кафану са столом довољно великим за целу банду. Почели смо да пишемо дуго писмо Рудолфу, са доста масних флека од ћевапа и пића (вино или пиво, ко ће се сетити, можда и рум), у које је свако додао по нешто смешно. Није то био неки текст, више као ижврљан зид. После вечере, ваљано пијани, ковертирали смо га и адресирали и ја сам отишао до чивилука да га ставим у џеп.
Није био мој џеп. Ко зна чији. Неко се, вала, изненадио.
Шетња кроз шуму низ кривудави друм, друштво гласно. Начинио неколико фотака, гањајући Илфорд ХП5 да га после развијем на 6 дина изнад фабричких 27 (што би данас било са ИСО 400 на 1600)... и фотке су чак испале некако ОК.
Спомиње се: 23-VIII-1974., април 1981., април 1984., 27-XII-2021., 18-IX-2026., августовски рођендани, вињак, Меланија Мерћеп (Лајна), Рудолф Охснер, ћевапчићи, на енглеском
9-X-2011 - 15-X-2026