Место где је рекурзија измишљена независно од уникса: „Кабловска КТВ телевизија“, права самопозивна скраћеница. Налазили су се одувек у новој згради месне код Леснине. Од свих тих перчурки изниклих деведесетих, остали су само они и Сантос, с тим што је овај други продавао дупе свакој власти која наиђе, а ови успевали да остану независни.
Некако су успели да се укаче са умрежавањем у почетку, и сасвим је могуће да су каблови у нашој улици испочетка били њихови, и да их је управо то почетно улагање држало. Били су чувени у крају током деведесетих, и рекламирали су се на све стране по локалним новинама и радију. Последњи бисер из тог времена је био током бомбардовања, кад је госпођа мама (која је била у ствари власник), емитовала жеље и поздраве нашим момцима укопаним тамо и тамо, па су јадници морали на брзину да се селе негде другде и укопавају испочетка, јер непријатељ слуша.
Онда су ми нестали са видика наредних двадесет пет година, и појавили се поново у блокади, кад је Немања Шаровић испао напопуларнији носач микрофона у крају. Нисам гледао његово решетање ћација у Јагодини, мислио сам да је неки режимски гуланфер који попуњава програм из позадине, ал' јок, већ кад је био скуп у Кикинди, фебруара 2025., ту се већ видело шта се догађа и шта он ради, а и нови власник - син госпојин. То је телевизија, директан пренос је суштина телевизије (Игор Мандић). Син је, како је причала Драгана, био пробисвет у средњој електро, једва је завршио, међутим нашао је себе у породичном послу и одлично га ради.
Те смо, тако, од фебруара до августа 2025. видели кад Шаровића, кад др Дикића, кад Радића, како носе микрофон и причају са људима на десетак места где су били кадри стићи и постојати. По правилу би им био додељен неки виђенији ћаци да пази на њих или их мало бије или им поломи штогод опреме, кад неко од директора јавних предузећа, кад неко од полицијских официра (који би потом брзо напредовао). Шаровић је први хапшен што је снимао Ћациленд, добар део 15. марта је провео блокиран између ватрогасног возила, комбија и мурије, седмог августа смо с њим пратили како марице иду булеваром по Новом Саду, стају на сваком семафору, крећу да лемају све редом, враћају се на марицу, возе се до следећег семафора, па поново.
Да се разумемо, Шаровић је цвећка, и лако је напаковати му десет ћација који ће да му улећу у микрофон са питањима о алиментацији и којечему, што су надуване приче на које он ни не трза. Оно главно му уопште не спомињу - што је остао уз Шешеља до 2020. Има фотка где је он са њим и још двоје, у предњем плану, у мајицама са Трамповим ликом, у време кад су се дували са „Трампе, Србине“. И још као и он има неки покрет. Држи тај микрофон и причај с људима, то ти иде.
12-III-2026 - 16-VII-2026