19-IV-1997.
Након краћег сусрета са ВФУГ (virtual fox user group), извесни Марк Ворнер ме упутио на УбикАгора, јер сам тражио форум где могу да запиткујем.
Данас сам написао прву поруку, дао неком неку ситну препоруку, било нешто лако што сам већ укапирао. Тако је то почело.
Чачкао фактурисање за ДЗ. Нарочито за транспорт, пошто и хитна спада код њих, а превозе и ко иде на дијализу, физиотерапију и слично, што онда фактуришу по осигурањима. А сад их има више - ајде ово редовно радничко, али и то иде по градовима где је ко од пацијената осигуран, а онда постоји и приватничко и земљорадничко. Није више лук и вода, закомпликовало се.
Пита ме неко на сезаму
Написао си неке од разлога за одлазак, а ја бих тако волео да прочитам разлоге за останак. Бар један...
Мени је воз за одлазак био негде '88, и онда је превагнуло то што је кућа била напола саграђена, и што су ме позвали да правимо фирму (која је после заиста добро возила следећих пет година), па сам решио да дам Југославији још једну шансу.
Добро, де, зајебо сам се, ал' ја сам ионако одрастао уз "I don't care too much for money".
Игром случаја, ово је снимљено баш данас - Го, са школом, на екскурзији на Тари. Једина прича које се из тога сећам је да су се шетали уз овај поток, и на крају сви били каљави, осим ње. Умела је да хода, разумела се у блато. Таква нам је улица, од ове зиме, имала је где да увежба.
На техничком плану, олдвејв има новост:
узмем ЦД, снимим га на свој хард, покренем програм за сабијање и добијем 10 пута мањи фајл истог квалитета који се може репродуковати у реалном времену, без (мојим ушима чујног) губитка у квалитету, у позадини у Њин95.
Кад се скупи довољно музике, нарежем* дата ЦД са сабијеним фајловима, на који стаје око 12х музике :) Једина (неки ће рећи и кључна) мана је то што је неслушљиво без компјутера, но мени не смета - компјутер ми је по дифолту укључен.
Технологија се зове МПЕГ Слој3.
Кад боље размислим, за 12 сати музике ми треба 20 ДЕМ (за нарезивање диска), но то сам спреман да издвојим :)
За коју годину ћемо ово прекрстити у мрз формат, јер mp3 личи на то.
Даље, у истом низу порука,
То је са Stand Up-a, има необичан омот, можда ћеш га једног дана и видети :) Посвећена њигховом каснијем басисти Jeffrey Hammond
Листа Го неки дан једну Буурду из '72 или тако нешто, нека реклама за стигао-је-про-никсон или како се већ зваше онај детерџент, све нешто у ондашњем штимунгу, тип и типица се излежавау на некаквој шареној постељини (на цветиће, ногекакао), он има широке и дугачке зулуфе како је већ била мода, држи у рукама једну наранџасту лонгплејку (дође ми да га ретроактивно жвајзнем што оставља отиске на винилу), нешто ниже на слици пар омота од плоча - и ту дете препозна Stand Up. Da, са оригинал омотом.
Еx, и да се подсетим омиљеног стиха одантле [како је то говорио наш зидар 1987.]:
Each to his own way out of mind
Best of luck with what you find
код бугара последњи, не сећам се како се зове. Углавном, купи
Root to branches, још нисам стигао да преслушам (пошто је на касети, касетофон је код ћерака у соби), 1995. Звучи мало смиреније, штоно рече Шкрба, "све тихо смирено и само чекаш ка'ће да експлодира".
У ствари серем, већ сам га знао напамет, ту сам касету носио са собом у Мађарску (између осталих), па се слушало, што за тастатуром, Јози беше носио неки мали вокмен са спољним звучницима величине кутије шибица, а турао сам га и у фирмина кола кад је требало да идем на терен. Ал' није ме се нешто дојмио, па се може рећи да га се баш нисам нешто сећао.
Локална „кабловска КТВ телевизија“ (да, пун назив садржи сопствену скраћеницу, рекурзија, види под рекурзија) се дала у маркетинг. Један од бисера је било неко пиће, ваљда сода или нешто из кесице, немам појма, а реклама, понављана бар трипут на сат, је гласила „...скупите пет омота Карамба трипака...“. Питао сам на сезаму шта су то трипци и направио поприличну забуну. Башка још и потпитање, „како се разликују обични од карамба“.
Други бисер им је била самореклама, „постаните члан кабловске КТВ телевизије“, што немам појма шта је требало да значи, па сам их звао да питам, која величина фотке треба за чланску карту и колика је чланарина. Невероватно како звук из телефона може да дочара фразу „гледа бело“.
Двајспетог сам однео и камате у задругу у Чурди да инсталишем. Бициклом. Девојке и даље добро расположене и елегантне, мада се сад већ осећа да помало зазиру од директора; прошли пут је било све океј, атмосфера опуштена. Више је звучало као договор него наређивање. Хм, овог пута баш и не.
----
* код нас се дискови нарезују, аналогно грамофонским плочама, које се у ствари бризгају, али оригинал се заиста нарезује дијамантском иглом. Енглеско 'burn' би могло да се преведе којекако, и нико није био начисто да ли као спалити, горети, изгорети, опећи, спржити, загорети... Ајде, понекад кажемо напржити, а и пржилицу за дискове зовемо бренер.
Спомиње се: Горана Средљевић (Го), Градивој Шкрбић (Шкрба), ДЗ, екскурзија, Јошка Апро (Јози), КТВ, олдвејв, сезам, УбикАгора, Чурда, на енглеском
2-IV-2023 - 12-III-2026