стоур
(Место, кафана, фирма, Југославија)
Као што је ооур основна организација удруженог рада (а ко на економском каже предузеће, одмах је пао на испиту), више њих удружено у већи систем би чинило СОУР - сложену организацију.
Е сад СТОУР има слово више - т као трговински, значи велепродаја, малопродаја, комерцијала уопште. У мојој верзији (која је стигла до Жиће једном кад се пило у фирми) то је "сложена и тешка организација угроженог рада". Што је и била, бар у нашој РЗЗС (радној заједници заједничких служби), тј централној администрацији и ЕРЦу. Наш рад није био на тржишту, него смо опслуживали остале чланице система. Нисмо одлучивали ни о чему, за нас је одлучивао централни раднички савет (где сам пред крај био и члан).
Урадили смо једном и анализу залиха. Просто ко пасуљ - изведеш камату која би се плаћала за ту вредност на толико време. Ако 50 кила нечег од 30,00/кг стоји два месеца, то је 1500,00 * стопа/100*2/12, па изволте. Извели смо ту анализу за две фирме чланице - Челик и Преспром. У једној су нас потапшали по рамену и пар месеци касније смо видели добар слој прашине на њој. У другој само што нас нису изљубили (и Радоја и ја смо брадоње, па јелте), и пронашли су, рецимо, омању цистерну ацетона којег је била баш несташица, продали га скупо (у ствари трампили за још дефицитарнији артикал).
Наравоученије: десетак година касније, обе фирме су пропале.
Ово је улаз у зграду где је био ерц - Ваха је био десно, до улице, интерна банка у кући у дну, а канцеларије директора, осталог особља, кафе кујна, и сам Радоја у ужем делу између. Бицикл сам паркирао уз врата у углу, иза тог дрвцета. Наравно, тада капија није била аутоматизована, није се ни затварала.
То са РЗЗС, радом и тржиштем... на тржиште нисмо могли, ми као ерц, јер... Жића - нико се неће богатити док сам ја ту. Него су плате у РЗ морале да буду у просеку једнаке просечној плати у целом систему. Осим што образовна структура није била иста - осим једне ипо спремачице (Злата, у ствари кувала кафе, и једна коју смо делили са интерном банком), те раднице госпође К. и можда још пар њих у централној згради, око Жиће, већином смо имали завршене факултете. Од тога, била су три директора (он и комерцијални и један без везе), три шефа (Радоја и госпођа К и шефица саме РЗ), који су сви морали, формацијски, да имају веће плате од нас без положаја. Ја сам још и добио неку повишицу кад сам постао админ (ака систем менаџер, како се то звало на ваксу) и практично наследио место које је држала Ибоја, што баш и није било нешто много, ал' остали програмери нису имали ни то. А просек тога није смео да буде већи него што је просек у Нупрому или Челику, где је просечна школска спрема била у вр главе пола средње школе, ако и толико. Они су имали и доста приучених радника, а шеф дућана је можда једини морао да има бар средњу школу, мада је и то питање. Наравно да смо имали промет, већ у првих месец-два по мом доласку смо правили једно опроштајно, па онда убрзо и друго. Јебига, центар за обуку.
Под 10-II-1989. пише и како се то, што се мене тиче, завршило.
Спомиње се: Предговор, јули 1965., 26-V-1986., август 1986., 01-IX-1986., новембар 1986., 15-I-1987., 29-IV-1987., 22-V-1987., јуни 1987., 02-VII-1987., 05-X-1987., 15-XI-1987., децембар 1987., фебруар 1988., 19-IV-1988., мај 1988., 24-V-1988., 29-XII-1988., јануар 1989., Каматно лишће, 20-I-1989., Каматно лишће, од банке, 10-II-1989., Закувава се, 01-IV-1989., Крећемо, јуни 1991., 19-IX-1991., април 1992., јуни 1992., 23-IX-1993., 15-IV-1994., 10-II-1999., 16-XI-1999., Хјустон, 09-I-2005., 18-VI-2013., 20-VIII-2014., 16-IX-2017., 20-XI-2021., Оде орах, 14-IX-2022., 26-V-2024., 07-VII-2024., Богдан Левацки, ВАX (Ваха), Вера Баста, вирман, Градивој Средљевић, Драгана Витас, ДСС, ерц, Жића, Ибоја Вучетић, Јожи Рамада, Кућни речник, Марина Чикезин, МЕЦ, НуПром, ооур, Павле Џефердаревић (Јолпаз), партнер, ПДП, плате, Преспром, Радован Фишер (Мика Фишер), Радоје Малетин (Радоја), триглав, центар за обуку, Челик, на енглеском
4-IX-2019 - 23-VIII-2026