Шеф књиговодства из текстилног оура у Стоуру је тражио СВЕ робне картице за претходну годину, не знам зашто. Картица већ и за пуке финансије је најдетаљнији извештај што постоји, то је комплетна историја свог промета за један конто. Код робног књиговодства је то обогаћено са све датумима и бројевима фактура, ту је свака набавка, свака испорука, све измен по попису, нивелације, ма све... Иако су они велепродаја, дакле не продају на метар него на трубе, накупи се ту свачега, има ту и те галантерије и позамантерије (штагод да му значе те речи и ког год да су порекла), ту су разни дугмићи, траке, цибзари, копче и шта све не.
У картицу се гледа кад је збир на некој ставци сумњив па се шерлокује да се види како се до тог збира дошло, па ако је нека ставка сумњива, потегне се из архиве папир са ког је прекуцана, па да видимо ко је то, кад и како уписао. Дакле десетак комада годишње у вр главе, више за проверу него да би се нешто установило из њих. Више од тога ни нема смисла, неће се буљењем у колоне цифара ништа паметно наћи чим тога има више, то је за лудаке и инспекторе.
Е овај је тражио СВЕ. Могући узроци су да му се нешто учинило сумњиво у збирним годишњим извештајима, а дежурни кривци су одмах свалили на ерц, ко зна да ли они уопште имају све податке. Или је било до тога да су они од летос добили стари пдп кад смо ми добили вакса, па им је ту био мутан тај прелазак, ко зна да ли је све то уредно пренето, или су мислили да смо их ту нешто зајебали или да, пак, не мислимо на њих кад већ имају своју машину а финансирају нас колико и остали. Или је тип напросто хтео да мало маше својим самоуправним овлашћењима, да тражи само зато да види да ли ће добити, вероватно већ спреман да нас олајава ако нећемо.
Није знао шта је тражио, ни колико ће тога бити. По нашем рачуну то је требало да буде шест кутија папира, можда осам због прелома стране - неки тепих је могао да има три ставке за целу годину ал' свеједно мора да има засебну страницу, неке завесе страну ипо, а за доњи веш нико није могао ни да процени.
Те су донели податке, све прометне датотеке за 1987. и... цврц, то је требало саставити у једну, па њу сортирати по шифри артикла и датуму. За сорт треба да се прави помоћних, радних табела у количини отприлике троструке до петоструке дужине полазне табеле. Толико места на ваксу нисмо имали, на она три диска од 340М то није могло никако да стане. Па је пао договор са другарима из банке, знали смо да они углавном чешу јаја и не раде ништа, и да је њихов Ваха углавном у неком експерименталном развоју, још се не користи редовно, имају места на диску онолико. Бацим све на траку, одем преко у водоторањ, они су били на ваљда шестом спрату, сачекам да се нека обрада заврши, добијем терминал, оператерка ушнира моју траку, и пустим тај сорт, и препишем резултат назад на траку. Оверим снимак, побришем шта сам жврљао на њиховом диску, тутањ назад. Направим места бар за толико да сместим ту сређену табелу, и да се из ње направе штампе (наравно да смо испис преусмеравали у текстуалне датотеке, ништа ту није могло да иде одмах на штампач, на штампу је требало да се чека, а шта је у којој, то је оператеркама био посао да знају, имале су своје свеске и оловке и тамо то писале).
Остали смо то вече до нека доба, све чекајући да се то заврши, ал' јок. Негде око поноћи смо и оборили систем, добили оно чувено „била је ше крајња ура, здај же ни кава не помага“, наставили сутрадан. Ни не сећам се како смо то штампали на парче, да ли је то могло да иде по одломцима, од емте до енте стране, или сам преправио програм за штампу картице да ради по педесет артикала у тури, враг ће га данас знати.
Од тога смо одштампали четвртину, што је био метар и четврт висок штос папира формата А3, прекинули смо негде око треће кутије. Друг идиот је само звао да пита је ли готово, па смо му рекли да је један део већ урађен, може да пошаље по њега. И послао је... а то његово особље се никад није потрудило да му однесе све то, тежак је папир, више од пола нам је остало, продали после као папир за рецикловање. Никад није приметио да није добио све, ваљда се усрао кад је видео колико тога има. Трећи дан сам, онако реда ради, питао Радоју јел да штампамо и остатак, каже „чекај да чујемо да ли ће да се огласи... ако га не чујемо до краја месеца, бриши све то, понестаје места на диску“.
30-XI-2024 - 25-VI-2026