11-IX-2025.
Јуче и данас нисмо пекли ракију, јер није доспело, још се погача није скроз охладила, још то ври. Наставили смо да сецкамо крушке, напунили још два мања бурета од 60л. Отишао и у набавку - у трафици папира за цигарете и, ајде једном и у овој деценији да купим новине, „Данас“. Ионако сваког дана читам онлајн издање, па да видим на шта личи штампано. У Детелини нашао те посуде за салату, храну за кокошке, и још једно буре, од 120л, таман толико нам фали. Најка цркава од посла, четвртак, дан кад стижу пилићи. Чудо да сам успео и да се паркирам.
Отишли до Клицаида да покосим, кад испалио ме шворценигер, опет црко стартер, канда је искочила опруга и не враћа канап. Е јебига. Покосио косилицом колико сам имао воље, штогод на улици и ту где се види. Посекао трску испред гонка и то оном телескопском ручном сечком, ето да личи на нешто. Остатак зида са улице, нуз гаражу, намерава да падне, већ се искренуо. Па да, ту смо наслонили оне плоче 30-VII-2013., како је грађено и то му је много. Ма, нека падне. Решили смо да дамо башти још једну шансу догодине, да видимо хоће ли шта да роди, а онда продајемо, и то као башту са кућом за рушење. Чекамо да падне забат и та гаража, живинска шупа је већ напола пала, у таваници код хидрофора већ има рупа како је прокишњавало, у купатилу тоне под... И немамо намеру да ту било шта поправљамо или радимо, доста је, прошла нас воља.
У повратку свратили до Светофора, немају згодне посуде за салату ал' смо зато нашли пангазијуса и ослића, данас рибља чорба.
Кад смо се вратили, зове Бајло, каже биће нас једанаест. Од редовних ће да фали понеко, ал' доћи ће, нешто касније, и Василија, е њу нисам скоро водео. Е онда је било време да зовем Средљака око роштиља, нашао се и добар клип за обликовање ћевапа, истина за торту, али ако се не стави ниједан од додатака, таман има тај пречник. Ал' каже он па Мјежац је рекао да ће да кува гулаш. Аха, да, он мисли да ја имам онај казан, сећа се како смо већ кували, ал' тај казан није диран дванаест година, то би требало опет орибати жичаном четком на бушилици, па замастити на вруће, па ту масноћу спалити, па опет орибати... траје два дана ал' немам два дана, имам преча посла... како рече она пословица из КАЗа, „леба треба а ракије мора“. Ајд видећу с њим да ли има казан или нема. Зовем Мјешца, каже нема он казан. А добро ништа онда, враћамо се на роштиљ. Зовем опет Средљака, каже „па имам ја казан“... Да не бих сад опет звао Мјешца и изигравао пици пошту, дам му његов број, договорите се између себе, брига моја прешла на другога.
А онда смо сели у гаражу и завршили сецкање крушака. И још једном сам осетио тај мирис мора. За то време, Лена, Милан и Тања су одлетели на Крф, друго летовање. Јавили су се сутрадан, прво са пар фотки и видеа, па онда и мало уживо, крај базена. Није им се свидео смештај, па су доплатили за хотел, све комплет, укључује и клопу пиће базен теретану, и лепо им је.
Нина се јавила по повратку из Нешвила, са хрпом фотки. Ништа од тога нисам раније видео, ал' све делује скроз познато, да нисам знао у шта гледам рекао бих „Нешвил!“. На једној фотки, гомила каубојских чизама у свим бојама, чак и розе. Го одмах „Шименке!“ (в. Кућни).
Дванаести. Однео гајбице да вратим, срео Мргуда, питам јел још продаје кућу, да продаје, реко имао сам муштерију, дао би 65, каже мало је то за такву кућу, ма реко добро, снашао се он већ. Испекли 11 литара.
Тринаести, матурски парастос на 51 годину... Спаковао шта сам имао, и наравно у последњем тренутку замало да заборавим ракију да понесем, ал' подсетила ме, па отишла да пече ракију. Нисмо спремили ништа за предјело осим једног сира из Мерета, то ћу успут, те сам тако кренуо нешто раније, био сам код Драгане у крају већ у 9:20, па правац до Светофора. Успут ми све нешто необично, сунце са погрешне стране, да не знам где сам не бих знао где сам, ал' она ни толико, тотално нема појма где је, па сам јој показао где је било Зелено звоно, где Мравињак. У Светофору нису имали ћумура, ал' смо узели киселе, кикирикија, неку саламу и суви врат. Стигли све лепо на време, ал' бих се задувао свака два-три минута. Но, све смо постигли осим што вода никако да крене, па смо на крају развукли црево до комшије, срећом био је ту, а Сташу задужили да донесе крај за црево, пошто су нам украли пиштољ. Ни са сецкањем нисмо били боље среће, онај бољи нож и даска су такође нестали, сецкао се са оним скрнавим малим ножевима, све нешто укриво и укосо, ал' ко га јебе.
Даклем, дошли су, поред већ поменутих, Бајло, Мјежац са госпођом, Јасмина са мужем (деловао нешто мање сенилно него прошле године), Средљак, и ипак не са закашњењем него претпоследња, Василија, штогод офуцана - шанта баш јако, зуба остало штогод, али удешена и бистрог ума. Сад је већ коју годину сама, а и деца су се изгледа средила, и сад више није она да вазда кукумавчи, него је кренула да се зајебава.
Средљак је, наравно, био роштиљ мајстор. Овог пута смо имали алатку за обликовање ћевапа, онај клип за торту само без дизни за шарање, таман се добије пречник какав треба. Део су обликовали и у пљескавице, наравно да су насецкали лука у њих. Средљаку никако да крене ватра, Бајло му све доносио погрешно грање, па сам наватао нешто од зове и од оне кајсије што је трулила пред шупом, а коју сам оборио једном руком у среду, и лепо му се распалило... Овог пута је терао спору ватру, што је добро за ћевапе, али је после намучио шницле од врата (и наравно, Сташа је морао да иде двапут у дућан, једном њему за пиво, други пут за још ћумура), а док је испекао и кобаје, било је скоро 14:00. Но бар није био тај гулаш, ту бисмо се тек начекали, ал' смо бар зато за све паре зајебавали Мјешца што је исфантазирао да ће да га кува па на крају ништа. Шницла ми се није баш свидела, ал' можда сам набо погрешну, а кобаја је била крш.
Чудио сам се како Средљак туче пиво, здувао је шест лименки док је радио и док се јело, а после сам укапирао и како може тако да вози - на путу за Клинцаид никад нема мурије, сачекушу увек праве на ћошак од Светофора, а откако је кружни ток он врдне лево па уђе на онај нови улаз, и ни ћошак одатле већ је у свом крају. Најавио сам да је ово последњи пут на овом месту, а онда догодине смишљајте где ћемо, или ћемо у кафану, или ако средимо стару кућу, тамо имамо све при руци а ограђено је скроз, неће нам нико сметати, нит ћемо ми коме. Пита он пошто бих дао, реко седам (хиљада евра). Онда једно по једно кренем причу како се овде по селу лоше зидало, како падају ограде, зидови се криве, како није везано једно за друго, нигде нису учили да мисле него све приучени ђаци приучених мајстора. Каже он да лоше рекламирам своју робу, па реко не продајем ја кућу него земљу, тако сам и купио, кућа је вишак, препоручујем да се не пере него прави ново.
Навикавам се на сметњу у десном оку, која се опет појавила почетком месеца и отад не мрда. Појавила се пар пута током године, и баш је била шарена и то црно бела на штрафте које су се померале или титрале, нека шара, и то је онда трајло петнаестак минута и прошло. Ово сад је много блаже, као да ми је рикнула компензација слепе мрље на десном оку, и то само за дневни вид, кад је полумрак нема је. Линије се криве око тога, кад возим то значи да ближих неколико метара ивичњака делује кривудаво, кад нишаним у фоткалицу имам преко десне ивице круг са центром на њој где је све замућено сиво. Повремено се унутар тог круга појави жмигавац, не баш црно бео него нешто тамно и светлозелено (отприлике она зелењичава као на јефтинијим ледовкама), фреквенцијом од око четири-пет херца, траје десетак секунди. Прошле недеље се појавио први пут, па пар дана није, данас је већ навраћао трипут. Не смета ми у вожњи, центар ми је јасан као и увек, а више ме ни не нервира, само да се не појача и не шири. Док сам возио кући, на обилазници ми ближих десет метара штрафте на десној ивици друма кривуда, остало океј.
Док сам стигао кући, она је била отприлике на пола четвртог казана. Ракију из прва два је сипала у ону крушку од пре две године, јер сам тај балон дигао на хоклу кад сам јутрос точио, па заборавио да га скинем, а она се није сетила да бих ја могао да заборавим. Тако да је оно четврт литре што је остало непопијено сад јединствена појава у свемиру, наша крушка из 2023. Оно у балону је сад мешана та и ова нова, отприлике пола пола, видећемо за који месец какво је то. Данас је у збиру изашло 13 литара, што је значајно боље, досад је било углавном око 11,8 на четири казана. Увече је она попила преостала два пива (Козел, црни), ја две дуње, а онда је остала у флаши још чашица ипо па смо и то поделили. Легли смо без везе рано, цркли обоје. Устао у четири, урадио фотке, здувао три цигаре, вратио се у кревет, па још два-три сата. Окачио фотке на Дропбокс, разгласио да продајем башту (цена је сад 9000). За ручак, коцкарска супа (тј од коцке, једна куповна једна из своје производње), помфрит из Мерета (одличан чак и из тигања, као да је из фрајера) и подгрејани ћевапи, ал' много их је. Шницле ћемо још да видимо, то иде сутра на пицу. Кобаје се баш свиделе мачкама. Сир из Мерета, што сам био понео, се није свидео ником.
Врење у последња два бурета баш бурно, збацило поклопац. Све ми нешто изгледа да смо већ испекли пола, а онда кад пребројимо колико буради је још остало, хм, ово је мање од пола. Прогноза је првобитно била да ћемо добити 60 литара, па 70, а сад већ личи на 80. Засад 46,6.
Вест са Крфа, Милан баца пегле. Ах, онај синдром кад дођу копнени на море па се прилагођавају на тамошњу воду, што се често догађа. Одмах сам се сетио Сутомора... спомињем то узгред на 20-VIII-1993.. И Лена каже да су месни медицинари то прихватили веома рутински, добиће инфузију.
Увече причали са нашим Сијетљанима, Го опет направила неку поп арт торбицу са три де штампаним шарама, чуда прави. Обучени су у све нешто ново, нарочито Анита, шиндивила једна, ма сви добро изгледају. Питам јел долазе ил' да продајем комби, па као они ће гледати да дођу ал' прво да продају кућу у Вирџинија Бичу, онај тип је скоро готов ал' је затурио кључ, па док му Нина дотури копију, паузирао је пар недеља.
Понедељак ујутро, јавља да су се мање више опоравили, Тањи није ништа. У ствари јесте, има седми зубић, четворку горе лево. Прескочила трећи, баш као што је Лена прескочила трећи основне. Тешко ће њу навићи да чека на ред... Дакле сад има пет зуба горе - кечеве, двојке и тај један очњак, и кечеве доле.
Отерао комби, прошао технички. Нисам никог звао док сам чекао, обично зовем Драгану ал видели смо се прекјуче. Мислио сам да зовем И.З. јер ми се све чини да се математичари неће састајати ове године, знам да сам ранијих година баш том приликом причао са В.Г. око организације а сад ништа, па бар да се чујемо, ал' некако нисам накупио мотивације. Узео да играм 2048 на телефону и док сам прешао 1024 оно готово, комби опет прошао, добар одличан. Пошто се на осигурању добија попуст временом (али се време броји за пар возач-возило, тако да сам за Јоду био кренуо од нуле), кошта ме само 29000, нек остане, леба не иште. После код куће наставио да играм, и први пут у светској историји повијести Србије прешао 2048. Паркирао сам партију, још то није готово.
Увече причали са Нином, реко „испунила ти се жеља, оно што си пожелела мами да јој лепо цури, па цурило је добро, просек је дотле био 11,8 на четири казана, колико стигнемо за дан, а сад је истерала 13“. Санда има неку редњу, преморена је и боле је сви мишићи, личи на ковид али исто личи и на оно што сам и ја имао децембра 2018. Нина има неки мало блажи облик тога, осталима није ништа. Делује да је то од оних што се лече спавањем.
Њој се нешто није спавало, па смо отресли оно мало крушке што је још остало, па ајде да пробамо ону ракију што је Мјежац донео... Добри кетони и алдехиди, лепо мирише а кад сркнеш она никаква. Ништа, то се препиче, неће да се баци. Делује као да је од дуда, што је пука фама, свако зна неку причу о доброј дудовачи, ал' то нема укуса. Наточили онај тутифрути 21.2 и попили од тога једну чашицу, па лепо заспали, ја до пола једанаест. Она мрља на десној слепој мрљи се припитомила, провиднија је и мање смета, и мање ми криви линије. Ако јој је требало две недеље да стигне до овог степена, нек јој треба три да се скроз повуче, не марим, и даље мислим да сам јефтино прошао.
Уторак, 16. Терамо још четири казана. Ту ракију смо сипали у буре, нек буде појачање. Изашло опет добро, досад 60 литара... а има још два ипо дана да се пече. Сутра пауза, следеће буре још ради.
Спомиње се: 20-VIII-1993., 30-VII-2013., Анита Џенифер Бергер (Анита), Василија Зајић, гонк, Горана Средљевић (Го), Градивој Средљев (Средљак), детелина, Драгана Витас, Живко Мједеница (Мјежац), Зелено звоно, Јасмина Влајин, Јелена Средљевић (Лена), Јода, Клинцаид, Кућни речник, матурски парастос, Милан Настић, Невена Средљевић (Нина), Ненад Бајло (Бајло), пљеска, Санда Фиона Средљевић Аквила (Санда), своја производња, Станоје Сердаревић (Сташа), Тања Настић, тутифрути, ћевапчићи, фрајер, чорба, шворценигер, на енглеском
11-IX-2025 - 5-VII-2026