септембар 1985.
Лоба прави изложбу. Дошао је пре неку недељу, донео неке од својих огромних слика, нешто метар са метар ипо, да сликамо. То смо урадили у гаражи, окачили смо их о оне старе ормане што одавно стоје уз стражњи зид. Не сећам се шта смо користили као статив, мора да смо нешто згрумфовали*, већ одавно не идем у клуб и немам одакле да се огребем. Светла има са обе стране, дакле мора да сам користио класични путујући блиц, радимо у мраку и опалимо га једном с леве једном с десне стране.
Гита и она мора да су биле унутра. Не знам да ли је нешто од тих фотки ушло у каталог, или их је користио да ухвати ону тезгу у Немачкој. Знам да ју је на крају ухватио, и да су провели тамо две године о тој његовој стипендији, ал' то је било можда коју годину касније.
А онда мора да смо опет отишли у Кантину, као и обично.
Ових месеци бих доносио кући штампач из школе, донекле да се играм, да би и мој Спектрум имао Интерфејс Један... или беше Кемпстон, да, ово друго. Морао сам да направим и драјвер за штампач - у асемблеру за з-80 ни мање ни више, мада не баш од нуле. Узео сам нечији, прекуцао га из часописа, па га оптимизовао да ми стане у штампачки бафер, од 256 бајта (!). Тако сам могао и штампачу да пошаљем како изгледају ŠĐĆČŽ (што је стало у истих 256 бајта) и још да могу и да бацам слику са екрана на папир. Ево га један Мебијусов лист.
Ово, наравно, није централна пројекција, ту је рачун мало зајебанији, ово је коса. Ал' мислим да сам већ тада урадио рачун за то да ли се неки квадрат види или не - узмем две суседне ивице његове као векторе, па урадим њихов векторски производ. Добијени вектор скаларно помножим са вектором положаја тачке одакле се гледа, па ако испадне негативан резултат, онда је квадрат нагнут у даљ од тачке гледишта, дакле иза нечега је, не цртај. Тако сам постигао да се не види стражња страна овде (мада Мебијусов лист има само једну страну...).
Пролетос отприлике сам набавио неке кломпе, домаће индустријске, и то носио цело лето. Проблем је што другови самоуправљачи нису столари него кожари, и нису добро одабрали подизвођача за дрвени део, није то то дрво, или бар није урађено како треба. У десну пету ми се уболо неких седам-осам ситних ивера, и почело већ да смета, задебљала се кожа на тим местима и већ боли кад нагазим на неко од њих. Није ми баш пало на ум да је од иверја, него сам мислио да ми је то нешто кожно, па одем до болнице, тамо ваљда имају неког. На капији, ма као да ме моја драга дочекала, али издање десетак година млађе и са нешто изувијанијом косом, иначе све то - плава, ведрог лика, риба ипо. Но, нисам се залетао, хвала лепо имам већ. Она се иначе специјализовала за дерматолога па је из цуга питала да ли носим кломпе. Онда ми је било јасно, и напросто сам преко зиме престао да носим кломпе, кожа је сама избацила иверје, на пролеће купио нове, ове бацио, крај приче.
(сад сам узео да проверим на мрежи, кад сам јој већ запамтио име, дипломирала је 1987. па док је добила специјализацију, ово је могло бити и касније...)
Тј крај моје приче. Лик који се навадио на младу докторицу је био управо други доктор, Кид лично, тада исто на специјализацији. Затрескао се човек онако, па се развео од жене и оженио овом. А онда је прошло пар година и канда је видео да се зајебао. Мора да га је отрезнило оно кад је једном после неке службене журке мртав пијан отишао да спава... код прве жене. Па се онда развео од ове и поново оженио оном првом.
-----
* в. Грумф
Спомиње се: мај 1985., 07-X-2024., Алан Форд, Золтан Чонти (Кид), Кантина, Маргита Гунароши (Гита), Слободан Шумић (Лоба), Спектрум, на енглеском
21-XI-2020 - 5-VII-2026