Предавао нам је предвојничку, или како се то већ звало (бркам тај назив и оно још дуже што смо имали на прве две године факултета). Био је изгледа сељачко дете, из суседног села, чисти Лала али од оне проницљиве и лукаве феле, вазда спреман да нешто подругљиво добаци и испадне фрајер. Мислили смо да је ваљда и он завршио факултет, кад се већ звао професором, међутим јок, имао је ваљда чин из резерве, што се канда бројало. Трудио се штогод да одржи ниво, ипак је радио у гимназији, па је штогод и читао и пратио, ал' како рече Гаша, „он је човек начитан, из новина“. Нама је био симпатичан, човек из народа и зајебант, али је опет шупаљ и плитак.
То што смо га прозвали по скраћеници је његово масло, кад је оно ЖГЉ кренуо да прича да ће да користи и средње слово, као што је обичај међу славним енглеским хемичарима (за шта се зајебао, њима је то од средњег имена, које код нас не постоји), „кад може ЖГЉ, може и ЛМЛ“.
Иначе је умео да буде и неотесан, и да изиграва некаквог мало официра мало мангупа. Пошто смо штогод испали комшије, строго је пазио да не изгледа да имам неке привилегије, па сам пар пута добио дозу строгоће тек за црту изнад његове нормалне.
Како је он успео да се ожени Софијом Летин, дан данас ми није јасно. Имали су два сина, близанце, које сам једва и виђао иако су живели на 100м од нас. Били су се као нешто и разводили, па као подгревали сарме, па опет разилазили. Бацио је кашику много година пре ње, она је дочекала 2025. бар 30 година дуже од њега.
15-IV-2026 - 10-VII-2026