Предавао је ото у Змају. Пошто је било доста практичног рада, штавише настава се одржавала у радионици, тј у две, били смо подељени у две групе, па сам ја био у његовој, а друга половина разреда код Димчета.
Наставници отоа, као и остали што су предавали вишим разредима, су морали да имају вишу школу, а негде средином седамдесетих је изашао закон да морају да имају факултет, па су онда они то завршавали кад је ко стигао. Овај је, међутим, то урадио раније, а већ 1970. је био кренуо и на магистратуру, знам да смо добијали и неки додатни тест, маскиран као државно прикупљање података за некакву статистику, а у ствари за његов магистарски рад.
После основне сам га углавном изгубио из вида, до негде осамдесетих, кад се обрео на месту начелника општинског комитета за друштвене делатности, који је био отприлике министарство за истраживање руда и губљење времена (в. Алан Форд), па је тако био шеф Терези. Но, из тог периода немам ама ништа о њему, појављивао се на послу и изигравао некаквог шефа, а ко зна шта је па и требало да ради. Моја драга је ту и тамо долазила у контакт са њим, послом, и знала је ко је он, и ни случајно није дала било какав знак да га зна преко мене, исправно оценивши да је боље немати никакве везе са њим.
За њега сам опет чуо 1991., кад је његов син био муштерија ДБА - адвокат ком је требао обрачун камате за утуживање, кад његова муштерија хоће свог дужника да истресе из гаћа. То није дуго трајало, био сам код њега можда два-три пута, камате су пичкин дим од апликације, тј. кад једном решиш сам обрачун остало је тривијално.
Појавио се поново током Шетње, крајем 1996. и у новој општинској власти коалиције Заједно је био одборник... и први прелетач. Запамтио сам његово појављивање на тргу, оног дана кад је говорио и Ђинђић, јер је имао некакав проблем на темену па није смео гологлав напоље, но је носио беретку (!).
15-V-2026 - 18-V-2026