Данас на УАу:
С друге стране, фирма ми је специјализована за софтвер за пољопривреду, имамо тога по забаченим селима (*) где струја уме да шеврда :). Постојеће верзије рутине су увек радиле посао и стварно немамо проблема, осим са старим туђим апликацијама које као одржавамо... па нисмо додали ово.
(*) Питање за фусноту: што у САД нема села (осим Гринич Вилиџа)? Видео сам стотине северноамеричких филмова, и буквално никад нисам чуо да се нешто зове ситније од „наш градић“, чак и кад има мање од 1К становника.
А комад који нас вади кад нестане струје, rebfpt.prg, васкрситељ скршених табела, је сад и званично део ГенерАла. Не сећам се да ли је морао да чека да дођемо, или је била и опција да се потера и из менија, или је чак нудио да то сам уради кад детектује срање, вероватно историјски тим редом... али коштао ме живаца и концентрације док сам га направио, и после ми уштедео пет пута више живаца кад је вадио табеле из гована. А догађало се да треба - нарочито та пољопривреда је најчешће била у некој овећој старој швапској кући у центру села, са ајнфором, високим плафонима (или ниским, кад би се нешто некадашњих помоћних просторија - складишта, остава - претворило у канцеларије), и таква су места прва добијала струју кад је увођена... негде 1948.-1953. отприлике. И отад није дирана, а за то време је каблове нападала влага, мишеви и понеки пожар. Поврх тога су се понеки још држали обичаја да столови буду у средини, па је увек морао да се довлачи некакав продужни кабл, који би онда цимнула секретарица док пролази на штиклама, или је био позајмљиван којегде па враћан у ко зна каквом стању. Било је свачега, а страдале су табеле.
На многим местима су користили тако лоше продужне каблове, да се појављивао напон између нуле и уземљења, што је значило да нас помало дрмне струја кадгод пипнемо конекторе од мрежног кабла или само кућиште. Онда смо били почели да носимо унимер, и да меримо напоне. Најгоре је било у млекари и клаанци, где сам измерио 110 између нуле и фазе, и 67 или 85 између нуле и уземљења (!). Рекли смо им да гаранција не важи ако то не среде. У зидовима је све било океј, обе зграде су нове, него ти каблови. Један је чак настављан и изолован обичним селотејпом.
А и није само до струје - било је и до мреже. У Комбинатовој бившој радионици, сад засебној фирми, је често пуцала мрежа из разних разлога. Једном је директору нешто требало па су мајстори напросто одсекли кабл који је пролазио кроз прозорски оквир; једном су у близини кабла нешто заваривали па је индукција спржила све четири мрежне картице, а једном је између зграда прошао нешто виши камион и откинуо кабл. У Заводу је неки лабораторијски уређај правио сметње, никад нисмо пронашли који, и тамо мрежа никад није прорадила како треба.
(ова прича о струји покрива последњих осам година, није то од јуче)
А пропао Завода... једном приликом, сад да ли ове године или прошле, сам био нешто свратио до њих, колико да видим шта раде, рутински обилазак. Кад сам кретао кући, спопадне ме др Ханџаревићка, да понесем нешто што (... 33 речи...) као за вино, за отприлике три флаше, вероватно неки узорак какав деле свима који наиђу. Док је ћале радио у дуваници, било је по кући увек бар два-три таква пакета, по једно пакло од свега што су производили. Вежем на пактрегер од бицикла и однесем кући.
(... 71 реч...), сад ће ваљда да окреће ћурак за две литре уља, мрш бре.
5-IV-2020 - 31-X-2025