Електрични грејач за стан, али посебне конструкције, већ према специфичностима нашег електродистрибутивног система.
Фора је у томе што постоје две тарифе, дневна и ноћна, при чему је ноћна скоро упола јефтинија. Преклапа се тзв. уклопним сатом, што смо сви морали да купимо и, као и струјомере исто тако, поклонимо електродистрибуцији (што је, у ствари, исти курац као и да су од почетка њихови и да они то набављају на велико па наплате као део инсталације, овако је скупље јер иде кроз малопродају уз припадајућу маржу и порез на промет, а инсталацију ће свакако да наплате). Испочетка је било да је јефтинија струја од 21:00 до 6:00, и још пар сати поподне, отприлике од 14:00 до 16:00 или тако некако; овај поподневни интервал је касније укинут, а ноћни је продужен за један сат, или два.
Ова скаламерија се зове термоакумулациона пећ јер су грејачи постављени у прилично затворено кућиште, напуњено шамотном циглом, која има велику масу и топлотну инерцију. То је тешко коју стотину кила, и практично га је немогуће померити без специјалних колица и бар три особе. Зато се испоручује без тога - у једној кутији је само кућиште са спремним кабловима, у другој с грејачи, и онда још две-три хрпе тих цигала. То смо сами склопили и повезали, није то нека наука, знање из отоа за основну школу је довољно.
Грејачи се укључују (ручно, разни тајмери су се појавили, можда, неку деценију касније) кад је јефтина струја, па они греју ту масу. Има то свој унутрашњи термостат, баждарен на 1-2-3 (што можда значи да укључује један, две или три грејача, ко ће то знати). Други термостат је био спољни, и требало га је окачити негде са стране, бар метар даље од саме пећи, да мери температуру у просторији. На њега би се укључивао вентилатор, ваљкасти, испод тих грејача, који би избацивао врућ ваздух са тих цигли (и грејача, ако су у том тренутку укључени), а свеж ваздух би се увлачио негде назад.
Постојала су три модела, од 3, 4,5 и 6 киловата. Већином су људи куповали шестице, па тим грејали целе станове. То смо имали и ми и моји по једну, имала је Ома, а затицао сам их на доста места. Видео сам можда и две-три тројке, у мањим становима.
Већ током деведесетих је постало проблематично да се то користи, јер је или често нестајало струје, или је уведена драстична степенаста тарифа (на снази и данас, у различитим степенима), или је струја постала сувише скупа да би се трошила на грејање. Старост куће може увек да се процени по броју система за грејање. Ми смо прешли пут од смедеревца на дрва и угаљ, преко каљевих пећи на угаљ, после преражђених на струју, па опет прерађених на плин, ТА пећи, плинских грејалица на плин из боце, плинских грејалица на плин из цеви, подног грејања на струју, на чврсто гориво, на плин, па опет на струју, па на чврсто гориво, клима уређај, па на плин. Јебеш кућу без бар три начина грејања.
25-VI-2026 - 25-VI-2026