Цуњам по касарни већ два-три дана, немам шта да радим а ни неко задужење, ни до пива ми није. Нисам више ни на стражи, најзад, чак ни заменик командира страже. Онда сам бар могао да џоњам цео дан, јебига, био сам ноћна.
Данас је напокон решена моја судбина. Смиловали су се да ме не пошаљу назад на Вис (нису послали ни Тошкета ни Дудека, обојица су добила нешто на обали), него ће ме на оно брдо изнад магистрале, предајна и антенска станица, званично "метеоролошка станица". Аха, обичним лорњоном се из града види антенски торањ.
Спаваоница је скоро као код куће, кад се упореди са оним доле. Топло, има некакав тепих, и скоро пријатно мирише, уопште није лоше. Опет хватам горњи кревет, одлично. За веце се ни не сећам да ли је био чучавац или шоља, вероватно оно прво, можда и боље, ко зна после кога треба да седнеш, ал' смо бар имали топле воде у свако доба и могли да се туширамо кад нам се ћефне, а не да одлазимо организовано једном недељно као што смо то доле радили.
Само шеснаест до двадесет људи, довољно далеко од цивилизације и хијерархије, само један подофицир (дакле са средњом школом, један од четири класе водника или заставник). Један би држао смену две недеље у комаду, дан ноћ, па би га сменио други. Политика је изгледа била "не правите ви срања мени па нећу ни ја вама", и изгледа да је радила. На угловима су била четири бункера, права тврђава, изградили је Италијани за време рата. После сам укапирао зашто спомињу жабаре, кад су ме водили у подземни део (ака рупу). У ходнику ми је коса чешала о таваницу, а нисам претерано висок... у Италији бих тих четрдесетих био горостас.
Посао је био прост. Неко из долине, иза брда, би јавио кад треба нешто да емитују, на којој фреквенцији, у које време, на ком предајнику (било их је шест), да их зовем кад буде спремно. Кад заврше, звали би они мене да искључим. Тога је било три-четири пута за ноћ, ваљда по неком плану. Друга дужност је била телефонија, био сам веза између земаљске војне жице и ФМ радија за бродове. Звао би неко са брода, да га повежем са неким локалом доле, ређе у обрнутом смеру. То је већ било ненајављено, али је машина била поред кревета, звонила гласно (ако је позив одоздо) или бих чуо глас (ако је са брода). У року од два дежурства сам се већ утренирао да се будим кад треба. А онда бих имао форе да спавам до ручка.
Тог је дана умро Крлежа, па на тевеу није било ничег другог - али је теве био у боји. Први пут да седим ближе и дуже пред колор телевизором, и мора да наиђе нека оваква досада. Али кад је водник отишао да спава, момци су ми показали остале канале - италијанску лагану порњаву. Били смо таман довољно високо да се Италија види (понекад и голим оком), а њихови предајници су сигурно били издигнути. Па, ако метеорологија послужи...
15-VII-2022 - 2-II-2026