Понедељак, дакле ништа. Мало зезали Попа за нешто.
Уторак, у Дом, "Коње убијају, зар не", али нисам ишао јер смо кева, бака и ја ишли код неког занимљивог типа у Чурду да ми шије матурско. Стигао на крај филма, зезао ме нешто уметнички директор, каже аха, хвата те малограђанштина. Видећеш, ту на матури ће тачно да се види који ће да испадну филистри а ко су независни духови.
Субота, 6. април, стојим на припеци испред Пролетера, очекујем је. Читам НИН, изашао дужи чланак о Корни групи (кад те једном пошаљу на евровизију, одједном има разлога да се појавиш и у озбиљним новинама... из разлога који су постојали и пре, али сад је тренутак). Са мном стајала Боса, чекала неког Ч. па га и дочекала. ЖГЉ одржао пети час заједно нама и IV3, јер ЛМЛ није ту, па онда ми немамо шести. Што значи да чекам 45 минута дуже него што је требало. Око 14:00, у јеку расправе о италијанској влади ("дајте ми нешто што пада ређе"), долази она. Познајем је издалека по ходу и лелујању косе. Уморна, гладна. Зезамо се на празан стомак неких пола сата.
Моји се код куће већ усрали што ме нема. А како сам и могао да најавим.
Увече прво до позоришта да набавим карте за премијеру. Смешно јефтино, а јефтина и публика, тј. ми. Представа је, у духу ових година, "незастиђена агитка", тј о партизанима све најбоље, с тим што су овде величали мале људе који су се у чети нашли случајно, и испали нешто без неке намере. Мислио сам да ћемо штрчати, она без партијске значке (коју иначе никад ни не носи, ал' би пасовала овде) а ја у фармеркама, око нас премијерна публика. Међутим јок, скроз смо се уклопили.
После представе код мене гледали то такмичење за песму евровизије, корнијевци су одлично изгледали и "Моја генерација" је вероватно најбоља евровизијска песма свих времена, дакле скроз погрешна за то место. Но, те вечери је лансирана Аба, и све је прошло како је прошло.
У недељу снимао са Грнетом негде његове сцене за "Стара добра времена", а онда остатак код ње у улици.
У понедељак и уторак радио фотке, чак ми је и Марко Бозон платио (!). Она је требало да дође у четвртак, маторима 20. годишњица брака па мало да изађемо на вечеру, ал' је јавила да ће доћи тек у петак. Отишао да јавим Оми да је не чека у четвртак, а испало да и она мисли да не треба да долази, јер шта ће она на њиховој годишњици. Купио материјала за фотосе, и маторима Вуков Рјечник за годишњицу, а бака купила купатилски кантар.
18-III-2021 - 15-IV-2026