24-IV-2012.
Снецина сахрана. Баш ме погодило. Схватио сам да већ знам превише мртвих, и свог годишта па и млађих.
Веца је изричито рекла да не кажем ћалету за сахрану, јер би сигурно дошао, а мало је матор за то. Изгледа да је исто рекла и свима осталима, јер је на сахрани слабо било старијих, а било нас је много. Срео сам доста старог друштва, углавном из њеног разреда, и приде Палија Верешија. Не сећам се већ ко је био ко није, сећам се само да је Крофнаста била (в. Кућни). Нисам фоткао, не сликам сахране осим ако ближњи затраже, што се баш и не догађа.
Без свештеника, само кратак дирљив говор, неки пријатељ (ког не знам) и једна песма. Некако сам очекивао Кета Стивенса, по чему се и види колико смо година провели у засебним свемирима. Крис Реа, а и што да не. Лежи.
После смо отишли са њеним разредом у оближњу Арену, пицерију која је пре 20 година била на гласу, па онда била дуго затворена, па се сад опет отворила. Атмосфера таман, с обзиром на разлог, једно пиће, попричали и разлаз. Друштво ме пријатно изненадило - добар део IV3 ни не знам баш, држали су се штогод по страни, и учионица им је увек била подаље од наше. То пријатно изненађење је било што се нико није обраћао оном једином лику у сакоу, који је за време бомбардовања био градоначелник, еспеесовски увлакач, све скупа гованце једно.
(Борче је касније, кад је он био управник позоришта под потоњом влашћу, тврдио да је лик у ствари добрица и све то ради из искреног убеђења... ма, што рекао Ијан Бенкс*, разна су злодела чињена из искрених убеђења и без фолирања, то што неко чврсто верује у нешто није неко оправдање нити може да поправи то нешто)
Двајсосмог је она култура* квасца била већ зрела, и испекла је први хлеб са тим. Није ставила у никакав калуп па га је излила у плек, и векна је испала у ствари нешто у облику сомуна, тачније Ентерпрајса... али је било одлично. Након толико година опет имамо свој хлеб.
Део тога смо понели на башту, па смо тамо ручали, мислим да смо понели и кутију пасуља па га подгрејали соларно под ветробраном у саксу. За салату је био младилук из баште, нисам још видео тако велик. Један што смо понели кући сам после и измерио, 58цм, сфоткао са све мерном траком да се лепо види. То је чак заслужило чланак на Суштини, онако зајебантски, да изађе неколико сати пред дочек, а у уводу вели „никад ми није био овако дугачак“.
Понели смо и теглу пекмеза, сад имамо леба на који да се намаже...
Тридесетог, тестирао Федс као портал, тј како то пацијент има да види кад се укачи телефоном. Некако сам откуцао адресу на нокли и добио овај детаљни преглед плана третмана по фазама, кад је који лек даван и у којој дози, кад је који налаз добијен... ма свашта ту има. Овакву пиздарију од стране нисам морао да радим скоро десет година, а у ствари је испало да нисам морао да радим ни ово, јер је неко (хм, Норман, Лора или можда Дејвид?) изразио бојазан да би овако могло да дође до откривања личних података о пацијенту, ако случајно... А с друге стране, можда ни пацијент не би требало то да види... И кад се то расправило, испало је да је ипак боље да то одложимо, док видимо са клиникама које ће то да користе (за почетак, СФБЦ и једни у Ирској) да ли да то убацујемо или не, можда да буде опција па да сами одлуче).
Наравно, штогод да се окачи о тако дугачак штап неће бити никад урађено, те сам за џабе кречио. А штета, страница је бомбоница, ево чак и на телефону солидно изгледа.
----
* а пропао Бенкса и „Културе“, таман кад ми се баш свидео, погледам ко је бре тај, и видим да је управо бацио кашику. Шта му је то требало да мисли да је медицина као оно што је он писао, ало бре, то може лепо да ради у твојим књигама, а овде у рлу од тога може да се рикне. Коњина, могли смо имати још десетине добрих књига.
Спомиње се: 04-X-2025., IV3, Вера Стојановић (Веца), Дејвид Бертон, дочек, Кућни речник, Лора О'Хера, Малиша Борковски (Борче), нокла, Норман Шен, Пали Вереши, пекмез, саксо, своја производња, Снежана Стојановић (Снеца), суштина, СФБЦ, Федс, на енглеском
18-V-2012 - 14-V-2026