Отприлике сада, знам да је био неки зимски месец а зима више кишна него снежна... Јави се телефоном Марина у Аваи, да је као Честерфилд заинтересован за наш софтвер, за кафану. Хм, знао сам да од тога нема ништа ал' ајде да одрадим презентацију како је ред. И, никад се не зна, свака бивша муштерија ДБА је добродошла.
Раучунар је био у неком собичку уз кафанску кујну, инсталисао сам финансијско и ШанкСис, демо верзије наравно, чак ваљда изгенерисао и свеж дефг.прг, и видим ја да она баш ни не обраћа пажњу на то што причам, па сам саму презентацију штогод смандрљао, а осталог особља које би то, као, користило, нигде. Ммм... добро. Њој се већ завршавало радно време, смркло се, ја бициклом, па смо се заједно прошетали до магистрале, где смо остали да ћаскамо ваљда још једну моју пуш паузу, па разлаз. Сад да ли је само хтела да ме види, или да бар у граду има неког познатог с ким може да поприча, бемлига, било ми је жао. А то „било ми је жао“ није баш нека основа за, хм, не, нећу да се залећем.
Инсталишем КоопСис у задрузи у Чурди. Директор је, канда, неки Болдијев пајтос, сад да ли политички, пословно или ко ће га знати, не знам човека. Неке три рибе, све згодне, не да паднеш у несвест али за сваком бих се окренуо, уче како се шта ради, кувају кафе, врзмају се около. Покушавам да говорим мађарски са њима, јер ово је Чурда, ал' јок, целог живота имају тај рефлекс да пређу на српски чим има бар један у друштву да није Мађар. Јеботе, има година како сам престао да га говорим свакодневно, има да зарђам начисто.
Машина коју сам убацио у кола (јесам ли то први пут терао трабанта службено?) је моја стара, она из 1993. Штета, кућиште ми се свиђало, неки згодан дизајн, ваљда последње водоравно што смо имали, и био је договор у фирми да ми Лаза само угради нову плочу, све остало као пре - тастатура и монитор стари Акротехови из 1991., миш и подлошка Генијусови из исте бербе... Ал' није ми се дало, та је плоча испустила чаробни дим за два дана („ове машине раде на чаробни дим... кад дим изађе, више не раде“).
Шта се могло, однео сам то све у КомпуВиз, кад сутрадан зове Звонко, каже „е, спалила се и друга плоча... не бих више турао било шта у то кућиште, турио сам ти све у ново, зајеби посо, могу да правдам једну плочу, некако ћу и другу, да ризикујем и трећу добављач би ми јебо матер и не би ми признао трошак“. Е јебига, шта се може, а и ако ми се и свиђала нисмо се на верност заклињали. Уосталом, овако је машина та тране, то кућиште што сам добио је усправно, тзв. мини торањ, тзв. прасе (здепасто, у поређењу са правим торњем), до каблова се лакше стиже. А у оно кућиште је Лаза вратио моју стару плочу, онај386 есикс са 4 или 8 мегабајта, и то смо продали овима у Чурди. Тамо је остало да ради још коју годину, за то што има да ради је сасвим довољно.
Тамо сам отишао још два-три пута током пролећа, бициклом. Није то ни тако далеко, око 5км од куће, а обично бих саставио са обиласком још неке муштерије успут.
16-II-2025 - 16-V-2026