Претходно вече нешто пишем унеколико бившем ортаку... око два ујутру, дакле данас. Он би да сели Аваи јер Бангро више неће да се трампи кирију за одржавање апликација, то им сад ради Брља, а одерали би га. Те је мислио да среди мало кућу где је живела танти и да се око тога погоди са Омом. (није било ништа од тога, ем би имао превише да уложи ем би њој натоварио бригу).
Ја сам овде већ дигао руке - скоро да ми је мило што у Зиро Дистансу немам ни кинте, и све што накнадно чујем да је убрљано на разним нивоима ме више не дотиче. Скоро да ми је већ свеједно да ли ће Зиро да пукне или да се обогати. Толико о бригама руковођења и покушајима да се сви конци држе у рукама - то је напросто немогуће. Колико да знаш, тада је то било само у виду "места за окупљање тима", а било какви разговори на тему преконфигурисања фирме и осталог су били предвиђени за неку другу фазу, кад је требало (према првобитном плану) да легализујемо посао преко Аваија, оног тренутка кад падне Слоба и скину се санкције. Но, онда се видело како је Брља замишљао све то и како је извео.
...
И Брља је мени причао да не воли тезге, да му је гадно, да оде само кад га зову за нешто кратко и једноставно, да узме сто марона за једно поподне и слично - чак сам му помагао на неким местима (Штахл, Ингеборг) углавном за фрај или скоро фрај. Но, излануо се тек овде кад је Грег прорачунавао колико да их плаћа - онда је он изјавио да он ипак диже 350 марона месечно на тезгама. Оно, нек је и лагао, нек се и дувао и тврдио пазар - изјава је дата на јавном месту и увек можемо да се позовемо на њу.
Елем, да је имао једну или две другарске или полудругарске тезге, него је то чини ми се било поприлично. Кад се сад саберем где сам га све налазио или где смо све свраћали враћајући се са терена, хм, било је тога доста. И, да, свуд има исти шмрљави софтвер као оно код наших књиговођа. Оно што не знам је шта је продао дому здравља у Фујвидеку.
...
Зиро (илити Зипо дистрес) је тренутно ни на небу ни на земљи, и тако раскречен стоји већ који месец. Сад за први април је било заказано лансирање прве велике апликације под новим системом, или прве фазе новог производа, или како га већ зову, а циљ који је тог дана требало да се постигне је "delighted customer". Колико да знаш, већ два дана седим са једним писцем документације (а има их цело одељење од 5-6 људи) и пролазимо кроз све податке из кадровске - а апликација се сва врти око кадровске - едаби господа пројектанти могли да сагледају шта ће све да им треба. Ово гојење прасета пред божић финансијски значи да су финансијери из прве фазе (тзв анђели) при крају стрпљења и да су неки мало престали да доливају, а остали дају на кашичицу, а финансијери из друге фазе (venture capitalists, ака vulture - лешинари) само дефилују и не појављују се други пут. Можда сам већ превише испричао, но овај део је вероватно још увек јавна тајна.
Елем, ово све значи да никакав трајан однос немају са ЈуеСКруом; плаћају их нешто за оно што раде код куће, плаћају им превоз довде и назад, овде стан и храну (изнајмљен стан овде негде у мом крају, што значи да их ја возим свако јутро, а често и после посла), те неку лову за време док су ту. Имају Б1 визе, тј овде су као на обуци. План је да онај Брљин СЗР постоји само привремено, а да Грег дође налето да оснује фирму која би била у власништву Зиро Дистанса. Е сад, колико је то реално, питање је сад, јер и судбина самог Зиро Дистанса виси о танком концу. Овде истина нема панике, штавише посао иде, мере штедње још нису видљиве, дапаче, али се ту и тамо види да ствари баш не иду како треба. Например, пролазност је 50%, тј за годину дана 50% људи више није ту, а од присутних 50% није било ту пре годину дана. Неки дан сам бројао, 14 њих има дужи стаж од мене у фирми, а 24 њих сам за то време испратио. Од тога је можда 20% отпуштено на овај или онај начин, остали су се измигољили, отишли.
...
У суштини програмера треба ко леба, у време кад сам ја тражио посао фалило је 200.000 само у САД, а где је Канада, Аустралија и Европа. Да не спомињем да збрзељани развој алата и оперативних система захтева да и постојеће људство доста времена проводи учећи, и док се постојеће процедуре аутоматизују и док се ствари устале, већ мораш негде нешто да мењаш јер је застарело, некомпатибилно са овим или оним, и опет мораш да имаш људе који ће то да раде. Тако да напросто не верујем да ће потражња значајније да падне.
Добитак је на обе стране кад имаш програмере у земљи са јефтином радном снагом - они има да зарађују ентоструко, а што ће и даље да буде упола јефтиније него да му раде Канадери. Поврх свега, наши су школованији, а и сналажљивији. Не би веровао колико су овде шупљи, напросто површно образовани. О свему знају по ништа и четврт. Кад им одвалим нешто на латинском или споменем Достојевског, само гледају бело :)
Рич шаље свима које зна неко упозорење на позиве са позивног 809, јер те плаћа прималац, и ко не зна унапред у чему је превара, може за неколико минута да упадне у преко 20000$ дуга. Ефбиај такође упозорава, кажу да такви бројеви, који су по правилу на позивном 900, подлежу разним законима баш да би се спречиле преваре, али 809 је у америчком телефонском систему а не и на њеној територији, па закон не важи за њих. Ког зајебу, зајебали су га.
Код куће, чујем, баба Марта луђа од ове овде. Један дан 25, други дан 3 степена. Овде се бар смирило, стао ветар. Истина, опет џемпер кад идем на посао, цветови магнолије су спарушени (а греота, цело дрво цвета, цветови су розе, са латицама од по 6-9 цм у дужину), ал' зато све остало полако тера. И птичице су се расцвркутале (чуо сам чак и славује), а веверице само шпартају.
Ђуђа, чујем, више није тако популарна у свом селу. Кад је зову у сватове, више не дају да спакује торте и колача да носи кући ћерци (а имала је тај обичај, чак се и хвалила колико је покупила).
Инфлација код куће је око 1% за пола године, ипак нешто мање од некадашњих 300% дневно.
Ја морам да се разглибавам са овим теговима мало, мада зависи доста од музике. Ђока [Балашевић] је, рецимо, често сувише спор, а Бора [чорба] мало брз. Најбоље ми лежи Дисциплина Кичме, ваљда су трефили моју дужину руку, и не знајући :).
Данас смо се чули са Гораном, они ће сад да се селе, сењор Хозе купује стан, али је тај слободан тек за месец или јаче, а у међувремену ће морати да се стисну. Идемо до њих сад у суботу.
У Зиро Дистансу је ових дана било фрке, коју нисам нигде забележио, јер се није ваљда ни десила. Клара је канда била јако срећна с послом који смо урадили ове недеље, баш је блистала од задовољства, „моји момци“, па смо се договорили да у петак после посла одемо преко (мало у шрех) до „Бивољих дивљих крилаца“ (не, нису од бивола, живинска су, рецепт је настао у Бафалу ака биволу) на пиво, цео југо тим. Не баш одмах после посла, него око осам, па сам бар развезао банду до стана и дошао пешке. Било нас је доста, знам да је ту био В. и Јози и још један или двоје. Пијуцкамо оно танко пиво, а над шанком иде квиз - питања се појављују на екрану, а да би се играло ваљда треба некакав контролер, који наплаћују можда долар-два или ништа, то је за разоноду. А и сам квиз не спрема кафана, то је опет нека услуга која се само плати и инсталише, то вероватно истовремено ради у пет хиљада барова диљем Сједињених. Онако успут кренемо да прогнозирамо одговоре... и око седмог-осмог Клара укапира да смо баш добри и знамо свашта, „моји момци!“. И оде до шанка и узме контролер, и кренемо да играмо за озбиљно. Не знам да ли смо ухватили бесплатно пиво на рачун куће, или њен.
Ја сам отишао после другог пива, јер ем сам мало матор за тако нешто, ем уопште нисам расположен за америчко пиво. Нек је то вама занимљиво, ја то не морам да пијем. Ваљда сам рачунао да ће ми шетња годити.
Е после је ту већ било свашта, али нисам био присутан и не могу ништа да тврдим. Наводно је В. навалио на њу, спомињали се адвокати, била запрећена некаква тужба - што сам све чуо у понедељак ујутро, а до краја прве кафе је престало и нестало, није било. Дан данас ми није јасно шта се ту догађало. Јози рече да није било ништа док је он био ту, ал' ни он није остао до краја. Гледао је да ухвати последњи аутобус, и у њему онда заборавио камерицу...
13-VI-2024 - 16-VII-2026