Мада смо се већ сретали са интернетом, то је било из Доса у Софтексу, и то је само Јози умео и знао како то ради. Имао сам већ доста искустава са комуникацијама, али то је било на сезаму и још неким бибиесовима, укључујући и један у Загребу у време кад је рат већ кренуо - да ли само први окршаји или за озбиљно, то се већ не сећам. Али разлика је поприлична - са бибиесом разговара један програм, који ради све - успоставља и држи везу, шаље наредбе и текст, прима одговоре, скида фајлове, прекида везу. Са интернетом је друго, ту више програма ради истовремено користећи везу коју успостави један. То ми мало није ишло у главу, како се с тим барата, како то изгледа на екрану.
Тако нисам баш разумео шта Јози ради. Једним програмом би се повезао, тај би остао у меморији и држао везу, а онда би нечим другим комуницирао кроз њу. Премало ми је то било да схватим целу топологију тог простора, шта је то уопште. И све то само словима, наравно, пиксели јесу постојали али само за игре и графичке пакете. Ма већ сам имао впас тако, са неким графичким додатком за ГВБејзик (да не спомињем атарист) - али још није било прегледача који би приказивали хтмл у фонтовима, линијама и сликама.
Овог пута сам добио тајни телефонски број, са модемом на другом крају, за машину на Петефију. Од кога ли сам га добио, ваљда неко са оног течаја штто сам држао у Дому омладине пре десетак година, или од оног што ми је помагао око треће апликације за стамбену задругу у Бачкој... Кудагод да је стигао, стигао је, а ја сам имао модем. Рече да не претерујем, строго ноћу и викендом да се качим, јер ако примете... Знам, откако је модема, сваки такав бесплатан ресурс би издржао пар недеља, колико би требало да се прочује и преоптерети, еј бре џабе је, па би домаћина почео да кошта и био неизбежно затворен.
Нистоварио* сам Нетскејп (касније од милоште зван Нескафе) и још штогод, па испробао. Можда сам, онако гуштерски, чак испробао и ИЕ од Мајкрософта - да ли је ишао уз Њ95 или није? Слабо се сећам тих 3-4 сеансе. Знао сам за Алтависту, и испробао претраживање. Шта да тражим? Па ајде Џетро Тал, да видимо шта ће да нађе. Кад, први погодак, „наизглед непомичан, зец се тресао од узбуђења“. Право из „Пасије“! Тај тренутак узбуђења је обећавао нови свет на видику.
Канал је, наравно, издржао две недеље. Ускоро (септембра?) је неко вани приметио да је СРЈ без везе одсечена од интернета - то није било на списку санкција, само пизма неких Бечлија - па је поново отворена не само академска мрежа, него и остало. Могао сам на мрежу преко сезама - нечим бих се повезао (чиме, телнетом можда?) а онда покренуо прегледач. По међуградској телефонској тарифи, плус претплата, али вредело је.
В2идим да имам неку апликацију за неке некретнинце, без одређеног имена муштерије у дефг.прг али се директориј зове Сека, биће да је то радио Брља, он је тада довршавао кућу и убрзо се и уселио, и мислим да је све то радио преко неке такве агенције. Апликација је радила аналитику купаца и добављача, упоредо пратећи и објекте, уговоре и остале пицабоце, чак је имала и аутоматско затварање ставки. То је, колико видим, нешто чачнуо око 17-IV-1996., а остало спичио од 14. до 17. овог месеца. Хм, ни не сећам се да смо имали такву апликацију у Аваију, може бити да му је била тезга. Као што је, уосталом био и ТаксиСис, што сам писао ја а он продао.
Ћалету је пропало дно на чамцу, тј не баш скроз него је на угловима зарђало, пуштало воду, па су он и друштво извукли чамац на обалу. Неко од комшија је био бравар у пивари, ал' је умео и да заварује, па су узели нову таблу лима и то заменили, префарбали, чамац као нов. А онда је пропало дно ложишта у казану. То је обично гвожђе, није то прављено да траје сто година, ту ради хемија, ватра, пепео, вода... и то временом зарђа. Решимо да направимо ново дно од старог дна чамца, таман има да остане десетак сантиметара вишка, одлично. Проблем је што је то дебео лим, то је бар 2мм, нема те тестере. Неко донесе брусилицу, па ајде полако, и тај део западне мени. Нисам ни знао да постоје резне плоче, оне танке којима би се то просекло за десетак минута, него сам то секао добра два-три сата, потрошио три плоче. Али успео сам, и то без икакве незгоде, држао сам то чудо као да сам стари мајстор. Они су то после заварили где дође, и тај казан је радио још добрих петнаестак година, док су уопште знали где је.
----
* једна од можда десет речи из хрватског новозбора, које су прво кружиле као виц, а онда се и примиле. Наравно, слање је устовар.
4-IV-2023 - 10-III-2026