Погинуо Тодор, данас је била сахрана. Цео банчин ерц је дошао, са другог вакса Радоја и ја. Време никакво, ни киша ни није, сивило убија, гдегод ступиш угазиш у танак слој блата.
Као програмер у банци је солидно зарађивао, довољно да купи југа. Није био довољно искусан за овакво време, за овај танки слој блата на свему, па је негде у Борчи слетео с пута и закуцао се. Ваљда се враћао од девојке. Можда је имао оног југића са мотором од 65 коња, тај је био прејак за тако мали ауто, ретко сам их виђао јер су нешто лако и брзо излетали са друма.
(невероватно - кад сам ово писао, отприлике истог дана 2010, видео сам да су његова мати и сестра објавиле читуљу, и испало је да сам погодио датум)
Ту негде се десило да смо Фефи и ја ишли нешто у Жабаљ, имали смо тамо неког момка књиговођу, који нам је прибавио две-три муштерије у месту - млин, неку трговину, омладинску фирму за производњу вентилатора. Време је било светло облачно, то се сећам. На мосту се мимоилазимо са стадом оваца... што не постоји, није то мимоилажење, то је поплава, заузимају целу ширину моста. И то стану код првог чешља и укопају се, не усуђују се да газе по гвожђу. Ту се чобанин појави са задњег краја, ухвати за рогове овна предводника и извуче га скроз напред, да он пређе први преко чешља. Онда ове овце, које су га виделе да је прешао и да му није ништа, крену да прелазе али само на том месту. Срећом, ове иза нису виделе где је то, па је већ након четрдесетак њих то кренуло целом ширином. Седимо тако у југу на врх моста, а свуд око нас овце. Мост се опасно љуља, ал' ако издржи и два камиона од по двадесетак тона, издржаће и ово.
Чиста хипноза, не видиш ништа око себе, само овце, ограду моста и у даљини реку. „Срећа што их нисмо бројали, ко би нас пробудио.“
Сад имамо водовод, време је да се зазими водомер да не би пукао преко зиме.
Али Алекса је мољакао и богорадио да му пустим црево код њега само још коју недељу, обећао је да ће да затвори улазни вентир и испусти воду кад дође зима. Ајде, јеботе.
Наравно, крајем фебруара 1991. кад сам дошао да проверим, на водомеру је пукло стакло а вода управо почела да пуни јаму. Стигао сам у последњем тренутку док још није настало језеро. Јесте он затворио вентил, али иза водомера, не испред, идиот. Замена ме коштала 70 марака, поприлична лова за оно време. Нисам се ни трудио да тражим надокнаду штете. Он је нестао, кућа празна, чујем у Аустрији су.
25-XII-2010 - 25-VI-2026