Фајл под именом "bkp 5.zip" (са све размаком, што је чудно, тада Дос није дозвољавао размаке) садржи десетак којекаквих рутина, од чега су две верзије контроле броја жиро рачуна (који има неке интерне контролне цифре, мало закомпликовано) а које је написао Јози, међутим пише "у ДБА, јануара 1994." и да је дато јавности. Једно је контрола броја, а друго превод старог броја (оног за старе динаре) у нови. Откуд то ту, и откуд да је приказано као да је ДБА, бемлига. Да ли смо опет нешто мамуљали да га увучем у фирму, не сећам се, а могуће је. Новији носи данашњи датум, старији је од 26. децембра, што је била недеља.
Остало су разне ране верзије upitig2.prg, где сам у два-три лака корака генерисање маскице у трку претворио у генерисање програмчета, брже је кад не мора све то да израчунава него има готово од прошлог пута. Што сам, уз друге неке додатке, био предложио Салету да уђе у следећу верзију фирминог генератора, што је он оценио као е баш супер али није битно, ја већ радим нов генератор.
Тај нов генератор сам видео пар пута, накратко, и само споља, његовој жени преко рамена, компајлирао га је у егзе и изворник држао код куће. Једног дана смо остали сами он и ја у фирми, после посла, чак се не сећам ни да ли је било пића (за мене, он је сигурно цугао током дана, за њега и Фефија је важило "нећемо ваљда доручковати на празан стомак"). Оптуживали смо један другог за рад иза леђа, с тим што сам ја бар имао доказе да што урадим донесем у фирму и поделим, а он ћутке развија то већ неко време, вероватно још од новембра, и још ништа није показао. Ту смо се прилично надгорњавали и провоцирали, вежбајући покерашке фаце један на другом и покушавајући да их један другом пореметимо. Чак сам споменуо и то читање тела, какво се спомиње у "Дини" и "не вреди да гледаш како реагујем, исто сам читао Дину као и ти и знам где гледаш и исто умем да контролишем своју реакцију као и ти, прескочи то". Што сам рекао, наравно, тек кад сам успео да га уздрмам, баш му се видело, на тренутак.
Споменуло се и то ко је у ствари власник кода... испало је да би номинално то био металски комбинат, јер је добар део тога био написан док је екипа радила тамо. Ал' ем се тај комбинат није ништа потрудио да то задржи, нити је било шта радио са тим, ем је прошло већ пет година откад ми у фирми то даље развијамо, и да смо убацили онолико новог да скоро мати да га не позна. И да је уопште власништво над софтвером поприлично магловит појам.
Завршило се нерешено, тј ако ти нећеш да доносиш у фирму шта си урадио, нећу ни ја. Оно што се дотле звало Gen_apl је тада ваљда последњи пут добило додатак са моје стране (TAJP.PRG, ко зна која већ верзија, постојао је још 1992. а служио је да пошаље текст на штампач отварајући штампач као фајл и пишући у њега - дакле заобилазећи систем поприлично, генератор брауз команди). Убрзо након овог, Gen_apl је престао да се развија, а почео је да настаје ГенерАл. Имао сам сто примедби на његов opisfmt.prg, и намерио сам да их решим... јер идеја генератора ми се свиђала, моћно је то и умем то да правим, ал' те пицабоце, што је он наизмишљао и убацио, одавно не служе ничему, то су све ствари које су некад биле нечија добра идеја или заобилазнице за багове из ранијих верзија фокса (па и Доса), треба да се чисти.
Остатак фајлова у том зипу су две рутине за прелазак са старих динара на нове, као и генеричка рутина за деноминацију у финансијском и аналитици, где је само требало унети датум и колико се нула скида, остало би та рутина урадила аутоматски, са све налогом за сторно у претходним динарима и налогом са доносом у деноминованим динарима.
Упоредо је текла још једна ствар... моја претплата на сезам је истекла. Пошто сам често довлачио разне драјвере, МекЕфијев вирус скенер и којешта оданде, сматрао сам да би могла мало фирма то да ми плати. Јесте да сам се 90% времена тамо зајебавао, али оних 10% је итекако вредело. Кад нешто запне, Сале само пита "јел има на том сезаму да се скине то-и-то", и ја то од куће нађем (јер база порука и којешта ми је била на кућној машини, па сам тамо могао да претражим и нађем, или ако питам, одговор дочекам до увече... али ствар стигне у року од сутрадан.
Но, видим да сам на данашњи дан две поруке написао као ја, и после увече још једну као Грги (дао ми је своје име и лозинку док се ово не реши). Завршило се тако да се Сале правио луд, али исто више није тражио да било шта довучем. Није баш ампутација, само мало подрезивање ноктију, и још за степен захлађење односа.
Ту негде сам се више пута премишљао, не око тога шта да радим данас или сутра, него како у ствари стоје ствари, како се поставити, и присетио се оне старе технике, како се оно смишља питање за Ји Ђинг (в. мај 1976.). И врло брзо дошао дотле да сам у фирми дисидент. Директору и екипи нека служи на част што су им обојица оснивача са супротне стране барикаде, један најурен, други се сам преместио тамо (мада ми је ту било некако љигаво што ме Фефи онако покровитељски, са климањем главом и тапшањем по рамену, убеђивао да останем уз Салета, „све ће бити у реду“, аха, откако ти је запослио и жену). Напросто сам увидео да је Сале ово видео као решење да учврсти власт у фирми - њих четворица чије су жене запослене, плус двоје неутралних, ће увек имати довољно акција да му се на скупштини изгласа поверење, дакле могао је да одјебе двојицу који му се не свиђају (тј Болдија и Ралета, мада му није ишло у рачун што губи и Градека). Ја сам ту био проблем, зато је и одвојио оних 1700 марона летос да исплатим грејање. Једино се зајебао што се нисам осећао купљеним, ниси ти то из џепа извукао него сам те паре ја донео у фирму, и опет је то мање него што годишње коштају четири госпође.
Тако сам рашчистио сам са собом где сам и шта сам, једино још нисам знао куда ћу, па сам држао очи отворене и чекао да нешто наиђе. У међувремену сам развијао даље генератор, али углавном за себе. И оно што бих убацио у заједнички код нисам ником објашњавао, споља је то радило као и пре, а унутра, па, свако би требало да уме да чита код, па читајте онда.
5-VII-2021 - 26-V-2026