22-IV-1969.
Хала десет. Кола, срећом, заузимају простор па нема толико људи. Проветравање је увек било проблем.
Паликовић је био звезда. ИНА га је финансирала, за рекламу.
Београдски сајам аутомобила. Штанд часописа Ауто/Авто, у том супер рачунарском фонту у заглављу, па оно у/в може да се чита двојако. Пуштали су филм како су тестирали новог Саба, кад су слетели са брдског пута и кола им спасла главе, шведски челик и конструкција, баш за такве случајеве. Био сам сам себи битан што сам чланак већ прочитао и увелико знао о чему се ради.
Снимио Порше Јовице Паликовића. Јако ми се свидео дизајн новог Реноа 6. Нешто су прекопавали па је била гужва, од ЕТФ до сајма, у вр главе 3км, добрих 15 минута.
Наравно да смо ишли и у центар, ћале паркирао фићу на Трг Маркса и Енглеса, близу фонтане, свраћање на Теразије и у РКБ је било скоро обавезно. Мени још увек годи да се мало провозам покретним степеницама (још неко време ће бити једине за које знам), а кева, пак, гледа нешто да припазари, јер увек има ствари којих у Београду има а код нас не.
На тргу видим како је неки Астон Мартин, купе или кабриолет, начичкан са девет мртвих врабаца на предњој решеци, и мислим се којом ли је тај брзином уопште могао да вози, и где има друм за тако нешто. Бар сам знао шта је то Астон Мартин.
Сутрадан смо имали пројекат, она друга клинка из кино секције и ја добијамо (по!) целу ролну осмице, да свако за себе снимимо исти филм, па да упоредимо резултате. Хтео сам да ми глуми Оли Бој. Каже не може сама, оће са другарицом. Важи. Нећемо бити сами ал' ћемо бити заједно.
Због кише, тек два дана касније, дошла и то не са оном него са Ђицом. Да нас не оговарају, заостали менталитет. Али то је у школи, напољу је другачије. Требало је да буде нешто са лоптом, на пољанчету испред Леснине. Сећам се неких кадрова, нарочито Ђице са лоптом, али појма немам шта би ни шта је требало да буде.
За 25. пројекција "Господину, с љубављу", са школом. Потрудићу се.
Од 21. имамо ужину у школи. Кифла и теглица од 0,25л јогурта. Није нормална кифла, него нешто експериментално, мрко, са сојом. Тешко се гризе, суво је, али пролази са јогуртом. Била нека као кампања, убеђивали родитеље да сви треба да узму. Да ли је било џабе или дотирано до неке прихватљиве цене, као научни рад. Ваљда је однекуд кренула кампања да се уведе соја у исхрану, неко видео то као новотарију на којој би могло лако да се магистрира, честа појава у просвети.
Није нам се баш свиђало, и било је често доста тек одгрижених кифли у корпи за отпатке, и просутог јогурта којегде.
Спомиње се: 14-V-2025., Ђурђица Орашки (Ђица), Леснина, Оливера Стојановић (Оли Бој), секција, фића, на енглеском
5-VI-2020 - 15-I-2026