Jogurta ima, i to raznih fela, nađe se čak i neki da nije voćni, i ima bar tri gradacije (od neobranog, malo obranog, obranog i skroz obranog mleka), na Danonetovom običnom jogurtu čak piše "no artificial anything" (bez ičeg veštačkog - što im ne piše na ostalim felama jogurta) ali... to nije to, jer je od obranog mleka, i mnogo je proceđen. Da se naći da je dovoljno blizu, npr taj Danonetov obični; na prvi pogled liči na kiselo mleko, ali ima ukus jogurta. Ko hoćeravi tečan jogurt - ili da se ovaj zabućka, ili da se popije u turskom restoranu, ali naglasiti tečan, inače stiže to kao kiselo mleko. Može se od te kulture razviti naš jogurt, nije neki problem i ima recepata na mreži, radili smo to dok nam nije dojadilo.

Ovo što se u ostatku sveta zove jogurt, to se kod nas zove kiselo mleko. To za nas nije jogurt. Tojest, tu smo mi malko mimo sveta, i naš jogurt je tečan. Gajimo izvesnu kulturu koju imaju još samo Turci (a onda valjda i ostatak Balkana između južno i istočno od nas, neka neko javi), s tim što je turski još ređi. U turskim restoranima ga ima, i ukus mu je kako treba, mada deluje malo kršten surutkom. I treba reći "tečan", inače se dobija opet kiselo mleko gustine ređeg maltera. Uostalom, u Morton Bensonovom rečniku se "jogurt" prevodi kao "Yugoslav liquid yogurt", a "kiselo mleko" kao "yogurt".